Александар Маровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АЛЕКСАНДАР МАРОВИЋ
Aleksandar Marovic Aco.jpg
Александар Маровић Ацо
Датум рођења1918.
Место рођењаРадојчићи, код Огулина
 Аустроугарска
Датум смрти16. јануар 1943.(1943-01-16) (24/25 год.)
Место смртиЛипљан
Албанија Краљевина Албанија
Професијаучитељ
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.

Александар Маровић Ацо (Радојчићи, код Огулина, 1918Липљан, 16. јануар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1918. године у селу Радојчићи код Огулина, у сиромашној сељачкој породици. Детињство је провео на Косову, где му се породица, заједно са другим комунистима, доселила 1921. у село Помзатин.

Основну школу завршио је у Помзатину, гимназију у Приштини, а учитељску школу у Скопљу и Шапцу. У четвртом разреду учитељске школе постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а биран је и у школски актив СКОЈ-а. Пошто је актвно радио на окупљању школске омладине око револуционарног покрета, био је искључен из школе, коју је накнадно завршио у Шапцу. Прву службу као учитељ добио је у Александровцу у Славонији. Тамо је 1939. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Био је откривен и за казну премештен у Лапље Село, на Косову. Тамо је наставио политичку активност са друговима у Приштини.

Након капитулације Југославије 1941, вратио се у Помзатин и организовао одбрану села од пљачкашких банди. Октобра 1941., заједно с породицом је напустио село и преселио се у Приштину. У његовом стану, крајем 1941., одржан је састанак комуниста и основан Котарски комитет КПЈ за Грачанички котар. Изабран је за члана, а половином 1942. и за секретара Комитета. Јула 1942, као делегат Котарског комитета, учествовао је нан Обласном партијском саветовању у Грболу код Крушевца. Тамо је кооптиран за члана пленума Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Децембра исте године учествовао је у раду Пленума ОК КПЈ у Врелу.

У посебно тешким условима на Косову, спешно је организовао револуционарни рад, оснивао партијске ћелије, активе СКОЈ-а, народноослободилачке одборе, одборе УСАОЈ-а, АФЖ-а и остало. Организовао је и руководио акцијама ликвидирања шпијуна и четника и организовао саботаже у предузећима која су радила за потребе окупатора.

Приликом изненадне блокаде Сувог Дола, 14. јануара 1943. године, опкољен је, заједно са илегалцима Гајдиком и Аксићем, рањен и заробљен од фашиста. Одведен је у карабињерску станицу у Липљану, где су га након два дана мучења стрељали италијански фашисти, у зору 16. јануара.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]