Александар Мекдоналд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Алистер Мек Кола
Датум рођења(1610-00-00)1610.
Место рођењаКолонсај, Хебридска острва
 Краљевство Шкотска
Датум смрти1647.(1647-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (36/37 год.)
Место смртиКорк
 Краљевство Ирска
Војска Ирски ројалисти (1641–1647)
Шкотски ројалисти (1644–1647)
Године службе1641-47.
Чинзаповедник ирских ројалиста у Шкотској (1644-45)
Битке/ратовиБитка код Типермуира (1644)
Битка код Абердина (1644)

Алистер Мек Кола (1610–47) (енгл. Alasdair Mac Colla), познат и под енглеским именом сер Александар Мекдоналд (енгл. Sir Alexander MacDonald) био је шкотски војсковођа који се истакао у енглеским грађанским ратовима.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Александар Мекдоналд био је син Кола Леворуког Мекдоналда (енгл. Coll “Colkitto” MacDonald). Сматра се идејним творцем „Брђанског јуриша“ (енгл. Highland Charge), тактике која се веома успешно користила у биткама током наредног века, иако вероватно део заслуга припада и његовом сународнику Манусу О'Кахану. Побегао је у Ирску 1638. године, како би избегао пустошење територија Мекдоналда у Шкотској од стране клана Кембела у Првом бискупском рату, и борио се за грофа од Антрима (Рандала Мекдонела) у ирској побуни 1641.[1]

Монтрозова побуна[уреди | уреди извор]

Године 1644. послат је у Шкотску са 1.500 до 2.000 војника из Улстера и клана Мекдоналд да подржи шкотске ројалисте и да покуша да одвуче снаге шкотских Парламентараца из Ирске и ублажи притисак на ирску католичку конфедерацију. Мек Кола је радо прихватио задатак, пошто је Арчибалд Кембел, гроф од Аргајла, био не само водећи Парламентарац у Шкотској, већ и поглавица клана Кембел, дајући Мек Коли шансу да узврати ударац свом личном непријатељу. Искрцао се у Аргајлу у јулу 1644, одмах заузевши замак у Мингарију. Наставио је да скупља присталице на северозападу, све док се коначно није преселио у Блер Атол, где је удружио своје снаге са грофом од Монтроза крајем августа. Ово је био почетак успешнне сарадње, и Мек Кола је учествовао у ројалистичким победама код Типермуира, Абердина, Инверлохија, Аулдерна и Килсита. Међутим, Алистерово главно интересовање била је његова домовина у северозападном Побрђу; кад је Монтроз кренуо на југ према Енглеској, Мек Кола је послао Мануса О`Кахана са 700 ирских војника са Монтрозом, док се он лично вратио у Побрђе да брани своје поседе. Након Монтрозовог пораза код Филипхоха, Мек Кола је наставио борбу против Кембела и Парламентараца у Шкотској, са необичном суровошћу, све док га заједнички напад његових противника није присилио да се повуче у Ирску у мају 1647. године.[1]

Смрт[уреди | уреди извор]

Касније те године Мек Кола је служио у ирској војсци у Мунстеру када је заробљен и стрељан после битке код Кнокнануса 13. новембра 1647.[1]

Референце[уреди | уреди извор]