Александар Мирић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Александар Мирић (Нови Карловци, код Инђије, 29. август 1901 — Београд, 29. јул 1980) је био учесник Шпанског грађанског рата из Војводине.

Биографија[уреди]

У периоду од 1919. до 1921. године био је ангажован у социјалдемократским синдикатима у Мађарској. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1924. године. Решењем ЦК КПЈ 1932. године био је упућен на школовање у Совјетски Савез.

У Шпанију је отишао из Совјетског Савеза 20. октобра 1936. године. Ступио у батаљон Толман као командир одељења и био тешко рањен у борбама под Мадридом 20. новембра 1936. године. У мају 1937. се прикључио батаљону Ђуро Ђаковић, а два месеца касније је послат у Валенсију као део специјалне групе. Од октобра 1937. године је радио у контролним органима Интернационалних бригада. Након евакуације Шпанске републиканске армије 1939. године у Француску, био је интерниран у логор Аржеле, па Гирс, и на крају Верне.

У окупирану Југославију вратио се 1941. године и у септембру исте године одлази у Загреб, где је илегално радио за Народноослободилачки покрет (НОП). Ухапшен је маја 1942, и до марта 1945. године се налазио у логорима. По ослобођењу земље радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) у Београду. Након доношења Резолуције Информбироа 1948. године иступио је из чланства КПЈ.[1]

Умро у Београду 29. јула 1980.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине. 
  2. ^ „Списак шпанских бораца”.