Пређи на садржај

Александар Павић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Павић
Лични подаци
Датум рођења(1961-11-11)11. новембар 1961. (64 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Политичка каријера
СтранкаСПО (1990–?)
Ми–ГиН (2023–24)
Ми–СН (2024–тренутно)
Тренутна функција
Функцију обавља од 6.фебруара 2024.
Избори2023.
Тренутна функција
Функцију обавља од 18. јуна 2024.
Избори2024.

Александар Павић (Београд, 11. новембар 1961) је српски писац и политичар. У Скупштини Србије је од фебруара 2024. године, првобитно као члан политичког покрета Ми – глас из народа (МИ–ГИН), а касније у покрету Ми – снага народа (МИ–СН). Од јуна 2024. године је и посланик у Скупштини града Београда.

Младост и приватна каријера

[уреди | уреди извор]

Павић је рођен у Београду, у тадашњој Народној Републици Србији у ФНРЈ. Његова биографија показује да се касније са породицом преселио у Сједињене Америчке Државе и завршио основну и средњу школу у Чикагу пре него што је стекао диплому политичких наука на Универзитету Калифорније, Беркли (1985). У Београд се вратио 1990. престанком једнопартијске социјалистичке владавине у Југославији и био активан у десничарској опозицији власти Слободана Милошевића. Идентификован је као оснивач београдског одбора Српског покрета обнове (СПО), у време када је та странка била повезана са тврдокорном националистичком идеологијом.[1] У марту 1991. године, у раном периоду хрватског рата, Павић је наводно путовао са Драганом Васиљковићем на територију САО Крајине.[2]

У јулу 1995. године, Павић је отпутовао у Сребреницу непосредно након масакра у Сребреници. Он одбацује тумачење догађаја у Сребреници као геноцида и оптужује западне силе да те догађаје користе за промовисање доктрине одговорности за заштиту на глобалном нивоу као лицемeрно оправдање за војни изум и ерозију националног суверенитета.[1][3]

Павић је био главни политички савјетник Биљане Плавшић од августа 1996. до јула 1997. године, напуштајући је на почетку политичке кризе у Републици Српској 1997–98. Када је Плавшићева касније пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) 2003. признала кривицу за злочине против човјечности, Павић је рекао: „Биљана Плавшић је признала шта није урадила, мислећи да је исправно поступила и да је преузела одговорност за злочине које јој се стављају на терет. Међутим, тужилаштво је то искористило за читав народ.“[4]

До 2001. године Павић је радио као инвестициони консултант у Београду. Писао је о разним темама са становишта десног српског национализма, једном приликом тврдећи да су српски лидери „заборавили своје историјске корене“, „напустили свој православни идентитет“ и почели да „игноришу [своју] истину[5], природне интересе“ након стварања прве Југославије 1918. године. Године 2007. објавио је књигу под насловом Забрањена истина о Сребреници – приручник заснован искључиво на страним изворима. Редовни је говорник на манифестацијама које организује Предсједништво Републике Српске у Београду на којима је учествовао и Милорад Додик.[1]

Павић је 2016. године написао чланак у којем брани палеоконзервативизам, напада неоконзервативизам и нуди квалификовану подршку кандидатури Доналда Трампа да постане председник Сједињених Држава.[6] Он је у више наврата износио друштвено конзервативне ставове и, између осталог, приказивао друштвено прихватање ЛГБТК заједнице као облик индоктринације коју Србији намећу западне силе.[7]

Политичар

[уреди | уреди извор]

Павић се нашао на трећем месту на изборној листи Ми – Глас из народа на парламентарним изборима у Србији 2023. године и изабран је када је листа неочекивано освојила тринаест мандата.[8] На дужност је ступио када је нова скупштина сазвана у фебруару 2024. Убрзо након тога, покрет Ми се поделио на две фракције, а носилац листе Бранимир Несторовић одлази и формира нову групу под називом Ми – Снага народа (МИ–СН). Павић се придружио Несторовићевој групи.[9]

Српска напредна странка (СНС) и њени савезници победили су на изборима 2023. године, а обе фракције Ми сада служе у опозицији. Павић је заменик председника посланичке групе МИ–СН, заменик председника скупштинског одбора за Косово и Метохију, члан Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за дијаспору и Србе у региону, члан делегације Србије у Парламентарној скупштини Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и заменик члана српске делегације у Процесу сарадње у југоисточној Европи. Делегација Србије у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ). Члан је посланичке групе пријатељства Србије са Аустралијом, Новим Зеландом и острвским државама Пацифика (Бахами, Фиџи, Гренада, Науру, Палау, Папуа Нова Гвинеја, Соломонова острва, Тувалу и Вануату), као и са групама пријатељства са државама Цариба Барба и Антигу Барба и државама Антигу Барба и Белизе, Доминика, Доминиканска Република, Хаити, Панама, Свети Китс и Невис, Света Луција, Свети Винсент и Гренадини и Тринидад и Тобаго), Кина, Индија, Мексико и Русија.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в "Ko je Aleksandar Pavić – američki đak, blizak Kapetanu Draganu i Dodiku, osnivač i poslanik 'MI – Glas iz naroda'?", Danas, 31 January 2024, accessed 15 February 2025.
  2. ^ PROSECUTOR v. JOVICA STANIŠIĆ, FRANKO SIMATOVIĆ (Judgement Volume II of II), International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991 (IT-03-69-T), p. 465.
  3. ^ Aleksandar Pavić, "'Project Srebrenica' as a Vehicle of Western Interventionism," printed in Srebrenica: Reality and Manipulations (Banja Luka, 2019), pp. 711-723.
  4. ^ "Prevarili je američki branioci", Архивирано 2024-02-13 на сајту Wayback Machine, Glas javnosti, 1 March 2003, accessed 15 February 2025.
  5. ^ Aleksandar Pavić, "Poruka iz Srbije ozaloscenim Amerikancima", news.beograd.com, 13 September 2001, accessed 15 February 2025.
  6. ^ Aleksandar Pavić, "Да ли је Трамп 'кандидат мира'?", Intermagazin, undated [2016], accessed 15 February 2025.
  7. ^ Aleksandar Pavić, "Ponuda koja se mora odbiti", Novi Standard, 11 June 2023, accessed 15 February 2025. This article repeats a number of discredited conspiracy theories, including about merchandize sold by the Target Corporation.
  8. ^ "Ko je sve na listi 'Mi glas iz naroda – profesor doktor Branimir Nestorović'", N1, 27 November 2023, accessed 14 February 2025.
  9. ^ "'Od MI-2 do MI-5': Nakon cepanja pokreta 'MI – Glas iz naroda' na dnevnom redu samo jedno pitanje", Danas, 22 February 2024, accessed 14 February 2025.
  10. ^ ALEKSANDAR PAVIC, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 15 February 2025.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Павић&oldid=29909349”