Александар Петровић — Пикавац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Петровић
Извор: 1913-1938 четврт века спортског клуба „Југославије” издата 1939. године. Фотографије Александар Симић († 1971.), Рака Рубен († 1950.), Андре Илијаш († ?) и Светислав Грдијан († ?).
Лични подаци
Надимак Пикавац
Датум рођења (1914-09-08)8. септембар 1914.
Место рођења Рача, Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Краљевина Југославија
Датум смрти 31. јул 1987.(1987-07-31) (72 год.)
Место смрти Суботица, Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg Југославија
Позиција Нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1930—1932
1932—1936
1936—1943
1945—1949
1950
1950—1951.
Палилулац, Београд
Чукарички, Београд
СК Југославија, Београд
Војводина [1]
Нови Сад
Жељезничар, Сарајево


76 (72)[2]


14 (8)
Репрезентативна каријера
1938—1940
1948
Краљевина Југославија
Југославија Олимписки тим
Репрезентација Београда
Југославија „Б”-е тим
9 (5)
0 (0)
14 (0)
3 (0)
Тренерска каријера


1950.


1959—1960
1970
НК Јесенице, Јесенице
Пролетер, Зрењанин
Жељезничар, Сарајево
РФК Нови Сад
Раднички, Ниш
Звезда, Суботица
Црвенка, Црвенка

Александар Петровић—Пикавац (Рача, 8. септембар 1914Суботица 31. јул 1987) био је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер. Почео је да игра фудбал 1930. године у Палилулцу из Београда.

За Б-е репрезентацију одиграо је три утакмице, а за А-тим девет, прву 22. маја 1938, а последњу 22. септембра 1940, за Краљевину Југославије и дао четири гола.
Дрес репрезентације Београда облачио је 14 пута.

Играч навалног трија београдске СК Југославије који се прославио последњих година пред други светски рат 1941, био је веома популаран код љубитеља фудбала у Београду. На утакмици против Италије 1939. у Београду навијачи су громогласно скандирали: – „Бољи Аца нег’ Меаца!“

Када је „окачио копачке о клин” 1950. године посветио се тренерском послу. Највећи успех постигао је као тренер Црвенке, с којом је 1970. ушао у Прву лигу Југославије.

Након што се повукао из фудбала, наставио је да живи у Суботици где је 31. јула 1987. године умро у 72. години.

Клупска каријера[уреди]

Био је део чувене навале СК Југославије и постао је познат у годинама пре прекида лиге због Другог светског рата. Памти се и као одличан нападач, са 51 постигнутим голом, шести је на листи најбољих голгетера предратних шампионата.

Рођен у Рачи Крагујевачкој, предграђу Крагујевца, још као млад дошао у Београд, где је играо за неколико клубова. Почео је да игра за Палилулац, између 1930. и 1932. године, а касније у Чукаричком, до 1936. године, када се преселио у један од највећих клубова у земљи, СК Југославија. У СК Југославији игра до 1943. године, и поста је један од највећих идола навијача. То су му биле најбоље године у којима је постао и члан националне репрезентације. До прекида у каријери дошлоје несретном озледом мениска која га одваја од фудбалског терена три године! Никада се није потпуно опоравио, упркос томе што се вратио и одиграо четири сезоне за Војводину [1] из Новог Сада, између 1945. и 1949. године, и једну сезону за Жељезничар из Сарајева, где је упркос тешкоћама, и својим годинама, успео да постигне 8 голова у 14 мечева.

Репрезентација[уреди]

Одиграо је девет утакмица за репрезентацију Југославије и постигао пет голова. Дебитовао је 22. маја 1938. Југославија против Италије у Ђенови, 0-4 пораз, а његов завршни меч био је 22. септембра 1940. у Београду Југославија против Румуније, такође пораз, овај пут за 1-2.

Утакмице репрезентације Југославије у којима је наступао: [3]

Датум Домаћин Резултат Гост Гол
22.05.1938 4:0 (2:0)
29.05.1938 2:2 (1:1) Гол
28.05.1938 1:3 (0:2)
06.09.1938 1:1 (1:0) Гол
26.02.1939 3:2 (1:2) Гол
18.05.1939 2:1 (1:0)
04.06.1939 1:2 (0:1) Гол
31.03.1940 3:3 (2:2)
22.09.1940 1:2 (1:1) Гол


Био је учесник чувене утакмице ЈугославијаЕнглеска 2:1 (1:0) одиграна 18. маја 1939. године у Беграду.


четвртак 18. маја 1939.[4]
Међудржавна утакмица на стадиону БСК—а [a]
гледалаца 30.000
Време идеално за игру,
сунце доста јако у првом полувремену,
док у у другом полувремену било мало облака
Судија Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg: Калдевил (Француска)
АутсудијеПомоћнe судијeа: Ксифандо и Скорцони
"Домаћин" Резултат   "Гост"
Усвјена 1918.  Југославија 2:1 (1:0)    Flag of England.svg Енглеска            
Љубомир Ловрић Играч утакмице (Југ.) Вудли [b]
Звонимир Пожега (Вој.) Мел [c]
Ернест Дубац (БСК) Хепгуд [d] Captain
Петар Манола (БСК) Вилингхем [e]
Првослав Драгићевић (БСК) Калис [f]
Густав Лехнер (БСК) Мерчер [g]
Светислав Глишовић Гол у 15. минуту 15' (БСК) Метјус [h]
Александар Петровић (Југ.) Лаутон [j]
Фране Матошић (Хај.) Гулден [k]
Никола Перлић Гол у 62. минуту 62' (Југ.) Брум [l] Гол у 49. минуту 49'
Селектор: Бошко Симоновић Селектори: —

Soccer.Field Transparant.png

Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Играч утакмице Љубомир Ловрић
Пожега
Дубац
Манола
Драгићевић
Лехнер
Глишовић Гол у 15. минуту 15'
Вујадиновић
А. Петровић
Ф. Матошоћ
Перлић Гол у 62. минуту 62'
Royal Arms of England.svg
Вудли
Мел
Хепгуд
Вулингхем
Калис
Мерсер
Метјус
Хол
Лаутон
Гоулден
Брум Гол у 49. минуту 49'

Био је члан екипе која је освојила сребрну медаљу на летњим олимпијским играма одржаним у Лондону 1948. године.

Репрезентација Југославије је на овом турниру одиграла укупно четири утакмице, од којих је три победила и доживела један пораз. Постигла је укупно 13 голова а примила 6.

Најбољи стрелац у репрезентацији на овом турниру је био Стјепан Бобек са 4 постигнута гола.

Тренерска каријера[уреди]

По завршетку своје каријере, као играч, тренирао је бројне југословенске клубове као што су:
НК Јесенице из Словеније, Пролетер из Зрењанина, Жељезничар из Сарајева, РФК Нови Сад из Новога Сада,
Раднички из Ниша, Звезда из Суботице и Црвенку из Црвенке.

Највећи успех је увођење 1970. године Црвенке, релативно малог српског клуба из Црвенке, у Прву лигу Југославије.

Ацина Галерија[уреди]

Карикатура г. Владимир Жедрински († Париз 30.IV.1974.)
У продору на једној утакмици.
Цртао г. Владимир Жедрински († Париз 30.IV.1974.)
Текст г. Андра Франичевић — Чика Андра (Београд † 1967.)

Напомене[уреди]

  1. ^ Стадион БСК-а налазио се где се данас налази стадион Партизана
  2. ^ Victor Woodley
  3. ^ George Male
  4. ^ Eddie Hapgood
  5. ^ Ken Willingham
  6. ^ Stan Cullis
  7. ^ Joe Mercer
  8. ^ Stanley Matthews
  9. ^ Willie Hall
  10. ^ Thomas Lawton
  11. ^ Len Goulden
  12. ^ Frank Broome

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Александар Петровић—Пикавац у Војводини
  2. ^ 1913 — 1938 Четврт века Спортског Клуба „Југославије” „издање Југословенске СПОРТСКЕ РЕВИЈЕ” — Београд 1939. године
  3. ^ Александар Петровић — Пикавац
  4. ^ Политика 19. маја 1939, године

Спољашње везе[уреди]

Football pictogram.svg