Александар Петровић (редитељ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Петровић
Фотографија Петровића
Пуно имеАлександар Петровић
Датум рођења(1929-01-14)14. јануар 1929.
Место рођењаПариз
 Француска
Датум смрти20. август 1994.(1994-08-20) (65 год.)
Место смртиПариз
 Француска
Политичка странкаСрпска либерална странка (1991–1994)
Демократска странка (1990–1991)
Веб-сајтwww.aleksandarpetrovic.org

Александар Саша Петровић (Париз, 14. јануар 1929 — Париз, 20. август 1994) је био српски редитељ, универзитетски професор, писац и филмски теоретичар.[1] Сматра се једним од зачетника Југословенског црног таласа [2] Написао је и неколико књига о филму.

Биографија[уреди | уреди извор]

Александар Саша Петровић је рођен у Паризу 1929. године. Студије режије је започео на ФАМУ, чувеној филмској академији у Прагу. Дипломирао је 1955. године на Београдском универзитету историју уметности.

Његов филм „Три” номинован је за Оскара 1966. године, а следеће године и чувено остварење „Скупљачи перја”, које осваја и награду на Канском фестивалу. Један од његових најпознатијих филмова је ремек-дело „Биће скоро пропаст света”, који се сматра једним од врхунских домета југословенске кинематографије. Петровић је инспирацију за тај филм пронашао у роману Фјодора Достојевског „Зли дуси”.

Предавао је филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду,

Чак седам његових филмова — „Двоје”, „Дани”, „Три”, „Скупљачи перја”, „Биће скоро пропаст света”, „Мајстор и Маргарита” и „Сеобе” уврштени су међу 100 српских играних филмова проглашених 2016. године за национално културно добро од великог значаја.[3]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Vlastimir Sudar, A Portrait of the Artist as a Political Dissident: The Life and Work of Aleksandar Petrović (Bristol: Intellect. 2013. ISBN 978-1-84150-545-9..)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]