Александар Пешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Пешић
Aleksandar Pešić 01.jpg
Лични подаци
Пуно име Александар Пешић
Надимак Шиља
Рођење (1992-05-21)21. мај 1992.(29 год.)
Ниш, СР Југославија
Висина 1,90 м
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Макаби Тел Авив
Број 72
Јуниорска каријера
1999—2003 Филип Филиповић Ниш
2004—2006 Партизан
2006—2008 Раднички Ниш
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008 Раднички Ниш 1 (0)
2008—2010 ОФИ Крит 13 (1)
2010—2013 Шериф Тираспољ 59 (25)
2013—2014 Јагодина 22 (13)
2014—2017 Тулуз 57 (8)
2016—2017 Аталанта 6 (0)
2017—2018 Црвена звезда 35 (25)
2018—2020 Ал Итихад 11 (1)
2019—2020 Сеул 26 (10)
2020— Макаби Тел Авив 4 (2)
Репрезентативна каријера**
2010—2011 Србија до 19 6 (0)
2013—2015 Србија до 21 16 (3)
2016 Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 5. октобар 2020.
** Датум актуелизовања: 7. новембар 2017.

Александар Пешић (Ниш, 21. мај 1992) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача, а тренутно наступа за Макаби из Тел Авива.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке начинио у ФК Филип Филиповић из Ниша,[1] где је са изузетно талентованом генерацијом вршњака (Никола Стојиљковић, Урош Витас, Раде Дугалић, Лазар Ћирковић...) био првак државе у свом узрасту. Наступао је у млађим категоријама и за београдски Партизан, да би каријеру наставио у нишком Радничком где већ са 16 година и три дана, 24. маја 2008. против ЧСК-а из Челарева дебитује за сениорски тим.

На крају те сезоне, Раднички из Ниша испада у Српску лигу, а у јулу 2008. Александар Пешић каријеру наставља у Грчкој, након што је са екипом ОФИ са Крита потписао трогодишњи уговор. Током две сезоне у грчком ОФИ-ју одиграо је тек 13 мечева на којима је постигао један гол. Крајем јануара 2011. постаје члан молдавског Шерифа из Тираспоља у чијем дресу осваја две титуле првака Молдавије (2011/12 и 2012/13) као и Суперкуп Молдавије (2013).

У августу 2013. раскида уговор са Шерифом, враћа се у Србију и потписује уговор са Јагодином.[2] У дресу "ћурана" пружио је запажене партије и постао најбољи стрелац екипе (13 голова) која се те сезоне пласирала у финале Купа Србије. На крају те сезоне изабран је у идеалан тим Суперлиге Србије за сезону 2013/14.[3]

Током јуна 2014. постао је и званично нови играч Тулуза, пошто је ставио параф на петогодишњу сарадњу са дугогодишњим чланом Лиге 1.[4] Током две сезоне у француском лигашу одиграо је 57 првенствених утакмица на којима је постигао 8 голова. Крајем августа 2016. Тулуз је позајмио Пешића италијанској Аталанти на годину дана, а обештећење је износило 300.000 евра. За Аталанту је током сезоне 2016/17. одиграо само 6 лигашких утакмица без постигнутог гола.

Пешић се 4. јула 2017. вратио у српски фудбал, потписавши уговор са Црвеном звездом.[5] Црвена звезда је у сезони 2017/18. освојила 29. титулу шампиона и након 25 година презимила у Европи, а Пешић је одиграо највише утакмица у црвено-белом дресу у тој сезони – 51 утакмица/29 голова. Са 25 голова је био најбољи стрелац Суперлиге и поставио нови рекорд по броју голова у једној сезони Суперлиге.[6] Изабран је за најбољег играча сезоне Суперлиге и у тим сезоне.[7] Чинио је одличан тандем са Ричмондом Боаћијем у јесењем делу сезоне када су заједно постигли 44 гола, што их сврстава међу најефикасније тандеме у историји Црвене звезде. Након Боаћија постао је тек други фудбалер са више од 20 постигнутих голова за једну полусезону после 1992. године и Дарка Панчева.[8]

У јулу 2018. године прелази у Ал Итихад из Саудијске Арабије.[8] За овај клуб је одиграо 11 првенствених утакмица и постигао један гол. У фебруару 2019. године одлази на позајмицу у јужнокорејски Сеул.[9] У Сеулу је био до маја 2020, након чега није успео да се договори о наставку сарадње па се вратио у Ал Итихад.[10] У септембру 2020. је раскинуо уговор са Ал Итихадом.[11] Почетком октобра 2020. потписује за Макаби из Тел Авива.[12]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Србије до 19 година одиграо је шест сусрета и био учесник УЕФА Европског првенства до 19 година 2011. године на коме је Србија елиминисана у полуфиналу од Чешке (2:4). За младу репрезентацију наступио на 16 мечева и постигао три поготка. Учесник УЕФА Европског првенства до 21 године 2015. године на коме наш тим није прошао групну фазу такмичења.

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао 15. новембра 2016. у пријатељском мечу против Украјине (0:2) у Харкову.[13]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Шериф Тираспољ
Црвена звезда

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ФК Филип Филиповић - Расадник талента у Дуваништу”. juznevesti.com. 2. 1. 2019. Приступљено 25. 9. 2020. 
  2. ^ „Јагодина - 'Систем два за два'. sportske.net. 30. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  3. ^ „Ово је најбољи тим Јелен Суперлиге”. mondo.rs. Приступљено 27. 6. 2017. 
  4. ^ „Из Јагодине у Француску: Пешић четврти Србин у Тулузу”. sport.blic.rs. Приступљено 27. 6. 2017. 
  5. ^ „Пешић ново појачање!”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 5. 7. 2017. 
  6. ^ „ПЕШИЋ РЕКОРДЕР: Вртело ми се у глави, шеф ми је рекао да не треба да се враћам, али као да сам осетио...”. novosti.rs. Приступљено 29. 4. 2018. 
  7. ^ „Синдикат: Александар Пешић играч сезоне у Суперлиги”. b92.net. Приступљено 19. 5. 2018. 
  8. ^ а б „Александар Пешић у Ал Итихаду”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 12. 7. 2018. 
  9. ^ „Пешић из Ал Итихада у Сеул на позајмицу”. rts.rs. Приступљено 8. 2. 2019. 
  10. ^ „Александар Пешић се враћа у Саудијску Арабију”. mozzartsport.com. 22. 5. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  11. ^ „Пешић тужио Ал Итихад”. mozzartsport.com. 23. 9. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  12. ^ „Званично: Шиља Пешић у Макабију, плаза 400.000 евра”. mozzartsport.com. 4. 10. 2020. Приступљено 5. 10. 2020. 
  13. ^ „Алекандар Пешић”. reprezentacija.rs. Приступљено 25. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]