Александар Стаматовић (историчар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Д. Стаматовић
Датум рођења(1967-02-12)12. фебруар 1967.
Место рођењаСарајево
 СФРЈ
Пољеисторија, политика
ИнституцијаФилозофски факултет у Источном Сарајеву

Александар Д. Стаматовић (Сарајево, 12. фебруар 1967) је српски историчар и политичар у Црној Гори и Републици Српској. Доктор је историјских наука и редовни професор на Катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву.[1] Бави се истраживањима у области политичке и црквене историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању нововјековне и савремене историје Црне Горе у раздобљу од 18. до 20. вијека. Један је од највећих стручњака за историју Српске православне цркве у Црној Гори.

У склопу своје политичке дјелатности, био је предсједник Српског отаџбинског покрета, а потом потпредсједник Српске радикалне странке у Црној Гори. Залагао се за очување државног заједништва Црне Горе и Србије, испрва у оквиру Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почевши од 2009. године, предсједник је Отаџбинске српске странке у Црној Гори.[2]

Биографија[уреди]

Рођен је 1967. године у Сарајеву, гдје су у то вријеме живјели и радили његови родитељи, који су били родом из Црне Горе (отац из околине Даниловграда, а мајка из околине Шавника). Након повратка породице у Црну Гору, довршио је основно и стекао средње образовање, а потом се опредјелио за студије историје и географије. Дипломирао је 1991. године на Филозофском факултету у Никшићу, а магистратуру из области историјских наука стекао је 1994. године, на Филозофском факултету у Приштини. Затим је уписао докторске студије на Филозофском факултету у Београду, гдје је докторирао почетком 2000. године, са тезом: Историјске основе националног идентитета Црногораца 1918-1953, у којој је обрадио сложено питање о наменском конструисању нове "црногорске" националности.

Радну каријеру, коју је започео раније, као наставник у разним основним и средњим школама, наставио је као наставник опште историје у богословији на Цетињу, а касније је прешао на Филозофски факултет у Источном Сарајеву, где је прошао кроз сва звања, од доцента (2006), преко ванредног професора (2011), до редовног професора (2017).[3] Објавио је знатан број научних радова и стручних прилога из области политичке и црквене историје српског народа, а највећи дио његових радова је посвећен нововјековној и савременој историји Црне Горе у раздобљу од 18. до 20. вијека, укључујући и историју Српске православне цркве у Црној Гори.

Политичка дјелатност[уреди]

Симбол Српске слоге, у чијем је саставу била и Стаматовићева ОСС (2012)

Након успостављања вишестраначког система у Црној Гори (1990), укључио се у политички живот, поставши један од оснивача Српског отаџбинског покрета (СОП), а уједно и предсједник те странке (1992). У циљу обједињавања српских политичких снага у Црној Гори, СОП је нешто касније приступио Српској радикалној странци у Црној Гори, а Стаматовић је изабран за њеног потпредсједника (1996). У склопу своје политичке дјелатности, активно се залагао за очување државног заједништва Црне Горе и Србије, испрва у оквиру тадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почевши од 2009. године, предсједник је Отаџбинске српске странке (ОСС) у Црној Гори.[4][5] Као предсједник ОСС, учествовао је у стварању коалиције српских и просрпских странака под називом Српска слога (2012). Током наредних година, у разним приликама је као предсједник ОСС позивао на заштиту угрожених права Српске православне цркве у Црној Гори.[6]

Важнији радови[уреди]

  • Стаматовић, Александар Д. (1994). „Прослављање Светог Саве у Црној Гори”. Стварање: Часопис за књижевност и културу. 49 (1-3): 74—81. 
  • Стаматовић, Александар Д. (1994). „Српски етнички, језички, вјерски и културни трагови у сјеверној Албанији”. Стварање: Часопис за књижевност и културу. 49 (8-10): 759—766. 
  • Стаматовић, Александар Д. (1995). Положај официра, подофицира, барјактара и перјаника Краљевине Црне Горе између два свјетска рата. Подгорица: Културно-просвјетна заједница. 
  • Стаматовић, Александар Д. (1995). „О аутокефалности црногорске цркве”. Стварање: Часопис за књижевност и културу. 50 (3-5): 434—443. 
  • Стаматовић, Александар Д. (1996). „Српство у пјесмама великог војводе Мирка Петровића”. Стварање: Часопис за књижевност и културу. 51 (6-7): 761—768. 
  • Стаматовић, Александар Д. (1997). „О односу и власти народа”. Стварање: Часопис за књижевност и културу. 52 (1-5): 168—172. 
  • Стаматовић, Александар Д. (1999). Кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219-1999). Цетиње: Светигора. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2000). Историјске основе националног идентитета Црногораца 1918-1953. Београд: Српска радикална странка. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2000). Истина о четницима (PDF). Београд: Српска радикална странка. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2000). Историја племена Загарача до 1941. године. Никшић: Светигора. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2001). Питање аутокефалности цркве у Црној Гори. Подгорица: Вијеће народних скупштина Црне Горе. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2002). Истине и лажи о црногорској застави. Подгорица: Вијеће народних скупштина Црне Горе. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2003). Четнички покрет у Црној Гори 1941/42 (збирка докумената - избор). Подгорица: Корпус за заштиту људских права Срба. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2004). Етногенеза дукљанства - црногорске усташе. Подгорица: Вијеће народних скупштина Црне Горе. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2004). Острошка голгота. Цетиње: Светигора. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2006). „Хришћанска црква на тлу данашње Црне Горе прије досељавања словенских племена”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 5—12. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2007). Антисрпство у уџбеницима историје у Црној Гори. Подгорица: Српско народно вијеће Црне Горе. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2007). „Национални идентитет зеленаша и црногорских федералиста 1918-1941”. Политичка ревија. 6 (1): 119—139. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2007). „Третман Косова и Метохије у просветној политици и уџбеницима Црне Горе до 1916. године”. Баштина. Лепосавић: Институт за српску културу. 23: 379—395. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2008). Истина о Подгоричкој скупштини. Подгорица: Унирекс. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2008). Три похаре књаза Данила (на Пипере, Бјелопавлиће и Куче). Подгорица: Српско народно вијеће Црне Горе. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2010). Четнички покрет у Црној Гори 1943 (збирка докумената - избор). Подгорица: Унирекс. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2014a). Историја Митрополије црногорско-приморске до 1918. године (PDF). Цетиње: Светигора. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2014b). Историја Митрополије Црногорско-приморске 1918-2009 (PDF). Подгорица: Унирекс. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2014c). „Канoнски статус Митрополије црногорске и Његоша као митрополита 1830-1851. године”. Од косовског завета до Његошевог макрокозма: Петар II Петровић Његош (1813-2013). Косовска Митровица: Филозофски факултет. стр. 127—142. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2016). „Пролазак српске војске преко Црне Горе крајем 1915. године (према црногорским изворима)”. Век српске Голготе (1915-2015). 1. Косовска Митровица: Филозофски факултет. стр. 367—381. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2016). „Ослобођење Метохије у Првом балканском рату и успостављање црногорских органа власти у првим мјесецима ослобођења”. Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава (PDF). 2. Лепосавић: Институт за српску културу. стр. 133—153. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2017). Суђење митрополиту Арсенију Брадваревићу. Никшић: Институт за српску културу. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2017). Настава историје и српско национално васпитање. Никшић: Институт за српску културу. 
  • Стаматовић, Александар Д. (2017). Основи методике наставе историје. Пале: Филозофски факултет. 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]