Александар Станковић (генерал)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Александар Станковић
General Aleksandar Stanković.jpg
Дивизијски генерал Александар Станковић
Датум рођења (1879-07-18)18. јул 1879.
Место рођења Грделица (село) код Лесковца
Кнежевина Србија
Датум смрти 2. мај 1948.(1948-05-02) (68 год.)
Место смрти Београд
ФНРЈ
Године службе 18991940
Чин Дивизијски генерал
Битке/ратови Први балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
Одликовања Орден Карађорђеве Звезде са мачевима
Орден Југословенске круне

Александар Станковић – Аца (Грделица (село), 18. јул 1879Београд, 2. мај 1948) био је високи официр српске војске и дивизијски генерал југословенске војске. У периоду од 1936. до 1940. године био је командант Краљеве гарде.

Биографија[уреди]

Рођен 18. јула 1879. године у селу Грделици од оца Јована, првог председника Грделичке општине и мајке Стојанке. У нижу школу Војне академије 32. класа, ступио је по завршених 7 разреда гимназије у Лесковцу, Врању и Нишу. Вишу школу Војне академије завршио је са 16. класом. Након тога био је на годишњем одсуству у Берлину ради усавршавања у језика и ради допуне општег образовања. По изласку из Ниже школе Војне академије распоређен је за водника 1901. године у Првом пешадијском пуку „Књаза Милоша“. Потом од 24. априла 1906. године био је водник у Пешадијској подофицирској школи, 16. Пешадијског пука у Стрељачкој чети школе гађања. Након завршене Више школе био је командант чете у 16. Пешадијском пуку, а по повратку из Берлина био је командант чете у Првом пешадијском пуку „Књаза Милоша“. Као такав ушао је у Први балкански рат учествујући у свим борбама свога пука, а потом у Други балкански рат 1913. године.

У Први светски рат полази као командант батаљона у Другом прекобројном пуку учествујући у бици на Церу, када је на Косанијском врху рањен 6. августа 1914. године. После три месеца, 30. новембра исте године у борбама при протеривању Аустријанаца бива опет рањен. По преласку Албаније, са Крфа, одлази за образовање и као командант батаљона у Четвртом добровољачком пуку учествује у борбама у Добруџи, 25. августа 1916. У општем метежу у Румунији спасава принцезу Марију, која као болничарка помаже Станковићу у лечењу, када је у борбама са Бугарима код села Кара Синана по трећи пут био рањен у главу и прса. Како се принцеза Марија после рата удала за краља Александра I Карађорђевића, Станковић се побратимио са краљевском породицом. Након рата заузимао је положаје: команданта батаљона у 16. Пешадијском пуку и Првом пешадијском пуку, командант Првог пешадијског пука, командант Дринске пешадијске бригаде, командант Дунавске дивизијске области као и на положају команданта Краљеве гарде.[1] Са тог положаја је отишао у пензију. Током Другог светског рата живео је повучено и није се мешао у политичка дешавања.

Преминуо је 2. маја 1948. године у Београду. Сахрањен је на Новом Гробљу у Београду.

Био је ожењен учитељицом Катарином кћерком Ђорђа Хаџи-Антића из Врања. У браку нису имали деце.[2]

Одликовања[уреди]

Домаћа одликовања[уреди]

Одликовања Дивизијског генерала Александра Станковића [a]
Орден Светог Саве
Орден Југословенске круне Орден Карађорђеве звезде са мачевима Орден Карађорђеве звезде Орден Белог орла са мачевима
Орден Белог орла Орден Михаила Храброг Орден Свете Ане са мачевима Орден Светог Владимира са мачевима

Инострана одликовања[уреди]

  • Орден Михаила Храброг 3. реда, Румунија
  • Орден Свете Ане са мачевима 3. реда, Русија
  • Орден Светог Владимира са мачевима 4. реда, Русија
  • Румунска споменица за рат 1916-1918, Румунија
  • Ратни крст 1914—1918, Чехословачка

Унапређење у чинове[уреди]

Каплар Поднаредник Наредник Наредник-водник Треће класе[b] Наредник-водник Друге класе[c] Наредник-водник Прве класе[d] Потпоручник Поручник Капетан Друге класе
OR-2 Kaplar 1908-1945.PNG OR-3 Podnarednik 1908-1945.PNG OR-4 Narednik 1908-1945.PNG OR-6 Narednik-Vodnik III klase 1908-1945.png OR-7 Narednik-Vodnik II klase 1908-1945.PNG OR-8 Narednik-Vodnik I klase 1908-1945.PNG OF-1B Potporučnik 1908-1945.PNG OF-1A Poručnik 1908-1945.PNG OF-2B Kapetan II klase 1908-1945.PNG
1899. 1900. 1901. Није
унапређен
Није
унапређен
Није
унапређен
2. август 1901. 22. фебруар 1905. ?
Капетан Прве класе Мајор Потпуковник Пуковник Генерал[e] Бригадни
генерал
[f]
Дивизијски
генерал
[g]
Армијски
генерал
[h]
Војвода[i]
OF-2A Kapetan I klase 1908-1945.PNG OF-3 Major 1908-1945.PNG OF-4 Potpukovnik 1908-1945.PNG OF-5 Pukovnik 1908-1945.PNG OF-9 Djeneral 1908-1923.png OF-6 Brigadni djeneral 1918-1945.PNG OF-7 Divizijski djeneral 1918-1945.PNG OF-9, OF-8 Armijski djeneral 1918–1945.png SrpskiCinovi18.PNG
29. јун 1912. ? ? 14. октобар 1920. Није
унапређен
28. јуна 1927. 17. децембар 1932. Није
унапређен
Није
унапређен

Напомене[уреди]

  1. ^ Споменице и медаље нису укључене.
  2. ^ Уведен 1923. године.
  3. ^ Уведен 1923. године.
  4. ^ Уведен 1923. године.
  5. ^ 1923. Чин раздвојен на три нова а већ унапређени померени у ранг дивизијског или армијског.
  6. ^ Уведен 1923. године.
  7. ^ Уведен 1923. године.
  8. ^ Уведен 1923. године.
  9. ^ 1923. Чин остао највиши и после промене у структури унапређења.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  • Дамјанов, Петар; Младеновић, Мирослав (2002). Летопис Гарде (1830-2000). Београд: Новинско издавачки центар Војска. ISBN 86-7530-041-7.