Пређи на садржај

Александар Стојановић (спортски коментатор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Стојановић
Лични подаци
Друга именаАца Информација
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Занимањеновинар, коментатор, водитељ
Новинарски рад
ТелевизијаРадио-телевизија Србије

Александар Стојановић је српски новинар, спортски коментатор и телевизијски водитељ. Препознатљив је по надимку Аца Информација.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Стојановић је медијску каријеру започео 1993. године у раним студентским данима, у програму Радио Индекса. Након годину дана у овом медију, преселио се у редакцију спортског недељника „Темпо”, где је учио основе спортског журнализма. Прешавши на БК Телевизију, 1995. године, Стојановић је преносио и коментарисао утакмице италијанске, шпанске и енглеске Премијер лиге, а пажњу гледалаца скренуо је по статистикама и информацијама о играчима.[1] Студије је привео крају 1998. године, када је стекао звање дипломираног економисте са високом просечном оценом.[2][3]

Након десет година проведених на претходном послу, Стојановић је приступио редакцији медијске куће Б92, а поред сталног ангажмана, појављивао се као гост-новинар и у другим медијима где се то није преплитало са интересима матичне куће. Из тог периода издвајају се његови текстови за лондонски лист Гардијан (енгл. The Guardian), односно француски часопис La Provence Marsielle.[2] Ту се задржао све до преласка на Радио-телевизију Србије.[4]

Стојановић је осмислио и водио више емисија спортске тематике на РТС-у, попут Стоп! Спорт!,[5] У мојим патикама,[6] У сусрет Светском првенству...[7]

У фебруару 2018. године, Стојановић је изабран за једног од водитеља осме по реду Беовизије, заједно са колегиницама Драганом Косјерином и Кристином Раденковић, односно колегом Бранком Веселиновићем.[8]

Након неколико утакмица Фудбалске репрезентације Србије у квалификацијама за Европско првенство 2024, које није коментарисао, медији су пренели да је Стојановић узео десет месеци неплаћеног одсуства.[9][10]

Начин интерпретације

[уреди | уреди извор]

После осам година репрезентација Србије постиже гол на Светском првенству. Забија га Александар Коларов! [Sic]

—Александар Стојановић, пренос утакмице између Костарике и Србије на Светском првенству 2018. године у Русији[11]

Стојановић се профилисао превасходно као коментатор фудбалских догађаја, а посебну пажњу посвећивао је уводима утакмица, за које најчешће текст припремао унапред. Поред тога, Стојановић за време трајања утакмица интензивно коментарише важније моменте, док паузе у игри користи за нешто опширније описивање актера утакмице и догађаја који су индиректно повезани са истом.[12] Неке од његових изјава, које су забележене током телевизијских преноса, постале су предмет пошалица гледалаца и као такве неретко су цитиране на интернету.[13][14] Приликом преноса финалне утакмице Светског првенства у фудбалу за узраст до 20 година старости, 2015. године, Стојановић је емотивно пропратио погодак репрезентације Србије за победу над селекцијом Бразила.[15] Након Светског првенства у фудбалу 2018, Стојановић је прекинуо праксу најављивања утакмица,[16] што је објаснио личним разлозима.[17]

Стојановићев начин вођења преноса, односно коментарисања спортских догађаја, а превасходно фудбала, неретко је предмет критике гледалаца и некадашњих колега. Бивши фудбалски коментатор, Милојко Пантић, говорећи о млађим колегама апострофирао је Стојановића као некога ко „има жицу за репортера”, али му и замерио то да је скромног фудбалског знања.[18] Звонко Михајловски, такође некадашњи коментатор, у свом запажању изнео је критике на рачун модерног начина коментарисања утакмица у коме је заступљено доста детаља невезаних за саме догађаје на терену.[19] Стојановић је био мета критике Данила Икодиновића, који је изнео низ негативних коментара на његов рачун преко друштвене мреже Твитер, услед незадовољства изазваног начином Стојановићевог коментарисања ватерполо утакмице.[20] Гостујући у емисији код Ивана Ивановића, након Европског првенства у фудбалу 2012, Драган Ђилас је изнео мишљење да спортски новинари не раде добро свој посао.[21] Новинар Нове српске политичке мисли, Марко Радовановић,[22] односно драматург Димитрије Војнов, стали су у одбрану Стојановићу, образлажући у својим ауторским текстовима његов начин рада и разлике између савремених и некадашњих коментатора.[23] Сам Стојановић је положај савремених коментатора окарактерисао повлашћеним у односу на старије колеге, услед развоја опреме и модерних технологија.[24] Гојко Андријашевић је оценио да Стојановић жели да буде већи од самог догађаја који преноси и да су подаци и статистике које Стојановић наводи углавном сувишни.[25]

Остали пројекти

[уреди | уреди извор]

Средином 2016. карикатура Стојановићевог лика нашла се у колекцији налепница за мобилну апликацију Вајбер, чији је аутор Марко Сомборац.[26] Глумац Владимир Ковачевић снимио је имитацију интервјуа Александра Стојановића са Немањом Видићем, за потребе емисије Вече са Иваном Ивановићем.[27] У 1229. епизоди хумористичке серије Државни посао, под називом Лига шампиона, Стојановић се појавио као специјални гост.[28]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
2019. Државни посао лично

Приватно

[уреди | уреди извор]

Гостујући код Зорана Кесића у емисији Фајронт република, Стојановић је рекао да је коментатор постао због своје жеље да се у нечему докаже, будући да није био изразито добар студент.[24] Према писању неких медија, Стојановић је неко време, током рада на Телевизији БК, провео у вези са колегиницом Наташом Миљковић. Пар се разишао након више месеци, а Наташа је, касније, изјавила да су остали у добрим пријатељским односима.[29]

Стојановић је познат по разним надимцима.[30] Први који је добио био је „Аца Енглез” будући да је дуго преносио утакмице Премијер лиге Енглеске. Међутим, најпознатији је по надимку „Аца Информација”, који је добио због живописног начина коментарисања утакмица.[22] Крагујевчанин Страхиња Ћаловић овај псеудоним користи при постављању духовитих коментара на друштвеним мрежама, а као пандан Стојановићу.[31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Muškarac dana: Aleksandar Aca Stojanović”. srbijadanas.com. 15. 10. 2014. Приступљено 25. 6. 2018. 
  2. ^ а б „Aleksandar Stojanović”. Б92. 21. 10. 2006. Приступљено 25. 6. 2018. 
  3. ^ „Veče sa Ivanom Ivanovićem – gost Aleksandar Aca Stojanović”. TV Nova. 7. 11. 2022. Приступљено 17. 10. 2023. 
  4. ^ „Biografija Ace Stojanovića: Nepodnošljiva detaljnost postojanja”. svetskoprvenstvo.com. 23. 6. 2014. Архивирано из оригинала 25. 6. 2014. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  5. ^ „Лудо и брзо? Стоп! Спорт!”. Радио-телевизија Србије. 23. 7. 2012. Приступљено 25. 6. 2018. 
  6. ^ „У мојим патикама”. Радио-телевизија Србије. 5. 7. 2016. Приступљено 25. 6. 2018. 
  7. ^ „У сусрет Светском првенству”. Радио-телевизија Србије. 29. 5. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  8. ^ „Aca Stojanović Ligu šampiona zamenio Beovizijom”. Телеграф. 15. 2. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  9. ^ Ž, K. (16. 10. 2023). „Danas saznaje: Sportski komentator Aleksandar Stojanović napustio RTS”. Данас. Приступљено 17. 10. 2023. 
  10. ^ Bradanji, Ivana (16. 10. 2023). „Misterija nestanka Ace Informacije Nema ga više na RTS-u, svi su primetili njegovo odsustvo, otkrivamo šta se krije iza njegovog odlaska”. Блиц. Приступљено 17. 10. 2023. 
  11. ^ „Ovakav urlik Ace Stojanovića dosad niste čuli, a tek komentar posle ludila: Zabija ga Kolarov! (video)”. Телеграф. 17. 6. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  12. ^ Ignjatić, Jovan (26. 2. 2013). „Jer ko sam ja? Omaž sportskim komentatorima”. Вордпрес. Приступљено 25. 6. 2018. 
  13. ^ „Aca Stojanović – Svi biseri sportskog komentatora”. opusteno.rs. 15. 9. 2012. Приступљено 13. 4. 2019. 
  14. ^ „Aca Stojanović ponovo briljira sa novim biserom: „Da tako trči pored škole, policajci bi ga uhapsili. citymagazine.danas.rs. 24. 11. 2022. Приступљено 17. 10. 2023. 
  15. ^ Mitrović, Darko (20. 6. 2015). „Gooool!!!! Ovako je to doživeo maestralni Aca Stojanović...”. sportske.net. Приступљено 25. 6. 2018. 
  16. ^ „Аца Стојановић обећао најаву али под којим условом”. Твитер. Радио-телевизија Србије. 14. 6. 2019. Приступљено 14. 6. 2019. 
  17. ^ Janković, Nikola (4. 2. 2019). „Sve u 16: Ovo niste čuli od finala Mundijala!”. mondo.rs. Јутјуб. Приступљено 14. 6. 2019. 
  18. ^ Miladinović, Veljko (7. 2. 2010). „Kako da navijam za Partizan, oni su strano telo u Srbiji”. Прес. Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  19. ^ Dostanić, D. (3. 7. 2012). „Sportski komentatori, kazna za uši gledalaca”. svetskoprvenstvo.com. Архивирано из оригинала 6. 7. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  20. ^ „Ikodinović: Aca Kosica je kreten!”. Курир. 30. 7. 2012. Приступљено 25. 6. 2018. 
  21. ^ Atanacković, N. (30. 6. 2012). „Ivanović i Đilas iskritikovali sportske novinare RTS-a”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала 2. 7. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  22. ^ а б Радовановић, Марко (31. 7. 2012). Аца Информација“ и психологија руље”. Нова српска политичка мисао. Приступљено 25. 6. 2018. 
  23. ^ Војнов, Димитрије (8. 8. 2012). „Димитрије Војнов о "случају Стојановић". Радио-телевизија Србије. Приступљено 25. 6. 2018. 
  24. ^ а б „Aleksandar Stojanović u emisiji Fajront Republika”. Јутјуб. 6. 6. 2010. Приступљено 3. 9. 2011. 
  25. ^ „Iz RTS me oterao Aca Stojanović! Poznati fudbalski komentator Gojko Andrijašević otkrio zašto je najuren!”. Информер. 18. 2. 2019. Приступљено 27. 11. 2022. 
  26. ^ „Pogledajte kako je Aca Informacija reagovao na Blic stiker napravljen po njegovom liku”. Блиц. 2. 9. 2016. Приступљено 29. 6. 2018. 
  27. ^ „Vlada potpuno izdominirao: Maestralna imitacija 2 u 1 - Aca informacija i Nemanja Vidić!”. Прва српска телевизија. Јутјуб. 3. 12. 2018. Приступљено 14. 6. 2019. 
  28. ^ „Državni posao – Ep.1229: Liga šampiona”. Државни посао, званична презентација. 31. 5. 2019. Приступљено 14. 6. 2019. 
  29. ^ Veličković, T. (17. 12. 2017). „Pozadina sukoba voditelja | Nataša i Aca bili u vezi!”. Ало!. Приступљено 25. 6. 2018. 
  30. ^ „Aleksandar Aca Stojanović — svi biseri sportskog komentatora”. opusteno.rs. Приступљено 4. 12. 2022. 
  31. ^ Aleksić, Aleksandar (24. 1. 2016). „Aca Informacija je Kragujevčanin”. ritamgrada.rs. Архивирано из оригинала 02. 06. 2016. г. Приступљено 25. 6. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]