Александар A. Константиновић

Александар Константиновић
Александар Константиновић
	Командант Краљеве гарде пуковник Александар Константиновић (1898)
Лични подаци
Датум рођења	15. јул 1848.
Место рођења	Вршац, Аустријско царство
Датум смрти	1914. (65/66 год.)
Породица
Рођаци	Александар Константиновић (отац); Анка Обреновић (мајка); Катарина Константиновић (сестра); Јеврем Обреновић (деда); Томанија Обреновић (баба)
Војна каријера
Војска	Војска Кнежевине Србије; Војска Краљевине Србије
Чин	пуковник
Јединица	Краљева гарда
Одликовања	Орден Милоша Великог; Орден Таковског крста; Орден књаза Данила I

Александар Константиновић (Вршчани, 15. јул 1848 — 1914) је био српски гардијски пуковник, командант Краљеве гарде и унук господар Јеврема Обреновића.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. јула 1848. године у Вршцу, као син Александра Константиновића и Анке Константиновић (рођене Обреновић), кћерке господар Јеврема Обреновића и Томаније. Имао је и рођену сестру Катарину, коју је мајка покушала да уда за кнеза Михаила Обреновића. Обе су се налазиле уз кнеза Михаила приликом атентата у Кошутњаку 1868. године, а Анка је тада смртно рањена.

Сестра Катарина се исте године удала за генерала Миливоја Петровића Блазнавца и са њим родила сина Војислава Блазнавца.^[1]

Од 1892. до 1900. године, пуковник Константиновић је био командант Краљеве гарде Александра I Обреновића.^[2]

У браку са Милевом Остојић из Трста, имао је сина капетана Владимира Константиновића и кћерку Наталију Константиновић (1882-1950), која се удала за кнеза Мирка Петровића Његуша, сина црногорског краља Николе I Петровића. Имали су пет синова: Стефана, Станислава, Михаила, Павла и Емануила.

Александров праунук, односно Наталијин унук, јесте Никола Петровић Његош.