Александар III Александрович

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар III Александрович
Александар III
Лични подаци
Датум рођења(1845-03-10)10. март 1845.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти1. новембар 1894.(1894-11-01) (49 год.)
Место смртиЛивадија, Руска Империја
Породица
СупружникМарија Фјодоровна
ПотомствоНиколај II Александрович, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Ксенија Александровна, Михаил Александрович, Олга Александровна
РодитељиАлександар II Николајевич
Марија Александровна
ДинастијаРоманов
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период18811894.
ПретходникАлександар II Николајевич
НаследникНиколај II Александрович
Чингенерал коњице,
генерал-ађутант

Александар III Александрович (рус. Александр III Александрович; Санкт Петербург, 10. март 1845Ливадија, 1. новембар 1894) био је руски император од 1881. до 1894. године.[1]

Александар је био син и наследник руског цара Александра II[1] (1855—1881, *1818), из династије Романов и Марије од Хесена и Рајне (1824—1880).

Владавина[уреди | уреди извор]

император Александар
породица Цара Александра

Смрт Александра II ни у чему није променила политику царства. У последњој декади 19. века настало је знатно погоршање односа између Немачке и Русије, која се тада приближила Француској склапајући са њом војни савез у случају напада Немаца.

Александар III Александрович је био велики владар. Водио је политику јачања Русије и супротстављао се унутрашњим непријатељима и папским прозелитима.

Цар Александар III Александрович је умро 1894. године. Наследник Николај II Александрович (1894—1917) је наставио политику свог оца.[тражи се извор]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Петар III Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
8. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Катарина Велика
 
 
 
 
 
 
 
4. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих Вилхелм III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Лујза од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар III Александрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Александар је имао старијег брата Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. заручио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).

У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године.

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Марија Фјодоровна 26. новембар 1847. 13. октобар 1928.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Николај II Александрович 18. мај 1868. 17. јул 1918. Александра Фјодоровна
Александар Александрович 7. јун 1869. 2. мај 1870. умро у детињству од менингитиса
Ђорђе Александрович 9. мај 1871. 9. август 1899. Принцеза из грузијске династије Накашидзе,
(непризнат брак);
Ксенија Александровна 6. април 1875. 20. април 1960. Александар Михаилович
Михаил Александрович 4. децембар 1878. 13. јун 1918. Наталија Шереметјевскаја
Олга Александровна 13. јун 1882. 24. новембар 1960. Петар Александрович од Олденбурга;
Николај Куликовски

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 31. ISBN 86-331-2075-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Руски императори
(18811894)