Александар II Николајевич
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Александар II Николајевич | |
---|---|
![]() Александар II | |
Датум рођења | 29. април 1818. |
Место рођења | Москва![]() |
Датум смрти | 13. март 1881.62 год.) ( |
Место смрти | Санкт Петербург![]() |
Династија | Романов |
Отац | Николај I Павлович |
Мајка | Шарлота од Пруске |
Супружник | Марија Александровна, Катарина Долгорукова |
Потомство | Николај Александрович, Александар III Александрович, Владимир Александрович, Алексеј Александрович, Сергеј Александрович, Павле Александрович, Александра Александровна, Марија Александровна, Георг Александрович Јуријевски, Олга Александровна Јуријевскаја, Катарина Александровна Јуријевскаја, Евгениј Иванович Алексејев ? |
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1855—1881. |
Претходник | Николај I Павлович |
Наследник | Александар III Александрович |
Александар II Николајевич (рус. Александр II Николаевич; Москва, 29. априла 1818 — Санкт Петербург, 13. марта 1881) био је руски император од 1855. до 1881. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Александар је син Николаја I (1796—1855) из династије Романов и пруске принцезе Шарлоте (1798—1860) која је после преласка у православље носила име Александра Фјодоровна.
После завршетка Кримског рата Александар II се одлучио на увођење друштвених и економских реформи. Најважнија је била реформа села из 1861. године. Од тада земљопоседници нису имали право да располажу са кметовима, да их кажњавају ни пресељавају.
Револуционарно-демократски и либерални кругови су критиковали ове реформе.
У јануару 1863, у држави је букнуо устанак Пољака који је угушен исте године.
Многе организације се нису слагале са његовом политиком. Међу њима се налазила и организација Народна воља, чији је комитет донео одлуку о убиству цара. После многих неуспелих покушаја 13. марта 1881. Александар II је убијен у бомбашком нападу који је извршио члан организације Народна воља, Пољак Игнаци Хрињевицки, са ким је блиско сарађивала и Јеврејка Гесја Гелфман. После смрти Александра II престо је наследио његов син Александар III Александрович (1845—1894).
Оженио се 16. априла 1841. Маријом од Хесен-Дармштата (1824—1880), после удаје познатом и као Марија Александровна. Са њом у браку је имао осморо деце.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Александров старији син Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. верио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).
У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године. У току живота, цар је имао неколико ванбрачних веза, а наводи се и седморо ванбрачне деце. После само неколико дана од смрти супруге, цар је почео јавно да живи са својом дугогодишњом љубавницом Катарином Долгоруковом, са којом је имао четворо ванбрачне деце.
Супружник[уреди | уреди извор]
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Марија Александровна | 8. август 1824. | 8. јун 1880. |
Деца[уреди | уреди извор]
име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Александра Александровна | 30. август 1842. | 10. јул 1849. | умрла у детињству од менингитиса | |
Николај Александрович | 20. септембар 1843. | 24. април 1865. | умро у младости од менингитиса | |
Александар III Александрович | 10. март 1845. | 20. октобар 1894. | Марија Фјодоровна | |
Владимир Александрович | 22. април 1847. | 17. фебруар 1909. | Марија од Мекленбург-Шверина | |
Алексеј Александрович | 14. јануар 1850. | 14. новембар 1908. | Александра Жуковска, нису се венчали; имали сина; | |
Марија Александровна | 17. октобар 1853. | 24. октобар 1920. | Алфред од Сакс-Кобурга и Готе | |
Сергеј Александрович | 11. мај 1857. | 17. фебруар 1905. | Елизабета од Хесена и Рајне | |
Павле Александрович | 3. октобар 1860. | 30. јануар 1919. | Александра од Грчке и Данске |
Литература[уреди | уреди извор]
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Александар II Николајевич на Викимедијиној остави. |
Претходник: Николај I Павлович |
![]() Руски императори (1855—1881) |
Наследник: Александар III Александрович |