Александер ван Милинген

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александер ван Милинген

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 1840.
Датум смрти 15. септембар 1915.
Рад

Александер ван Милинген (енгл. Alexander van Millingen, 184015. септембар 1915) је био еминентни шкотски научник, историчар, археолог, професор и свештеник који је стварао у другој половини XIX и почетком XX века. Његов највећи допринос лежи у радовима везаним византијски Цариград и његове грађевине (претежно цркве), а његов рад о Цариградским бедемима се и дан данас сматра најбољим и најпотпунијим[1]. Поред тога објавио је низ радова из области библијске, грчке и римске историје, затим из историје религије и философије, као и многих других области.

Рођен је 1840. године у Цариграду као трећи син Шкота холандских корена Џулијуса Мајкла Милингена (енгл. Julius Michael Millingen, 18001870) који је радио као лекар на султановом двору, а у младости је сарађивао са лордом Бајроном током грчког рата за независност 18231824. Сам Александер се школовао широм света од Малте, преко САД и Канаде, а већи део живота је провео као професор историје на Роберт колеџу у Цариграду. Оженио се Кором Велч, кћерком богатог банкара из Њу Хејвена, а њихова два сина су били једни од првих студената на Роберт колеџу. Умро је 15.09. 1915, а већи део књига које је поседовао је завештао Роберт колеџу и оне су послужиле као основа за стварање библиотеке која данас носи његово име.

Дела[уреди]

Његова најбитнија дела су:

  • „Византијски Цариград: бедеми града и околни локалитети“ (енгл. Byzantine Constantinople: the walls of the city and adjoining historical sites, 1899, опис књиге на сајту Гугл букс)
  • „Византијске цркве у Цариграду: њихова историја и архитектура“ (енгл. Byzantine Churches in Constantinople: their history and architecture, 1912, опис књиге на сајту Гугл букс)

уз које треба поменути и:

Писао је и за Енциклопедију Британику, као и за Марејев „Приручник за Цариград“, док је за књигу Волтера Џорџа о цркви свете Ирине у Цариграду написао историјски део.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Стивен Рансиман, „Пад Цариграда, 1453“, Нови Сад . 1996. ISBN 86-363-0329-X

Спољашње везе[уреди]