Александровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Александровац (вишезначна одредница).
Александровац
Aleksandrovac.jpg
Александровац
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Општина Александровац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 6228
Положај
Координате 43°27′19″ СГШ; 21°03′05″ ИГД / 43.455166° СГШ; 21.0515° ИГД / 43.455166; 21.0515 Координате: 43°27′19″ СГШ; 21°03′05″ ИГД / 43.455166° СГШ; 21.0515° ИГД / 43.455166; 21.0515
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 370 m
Александровац на мапи Србије
Александровац
Александровац
Александровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 37230
Позивни број 037
Регистарска ознака AC/АЦ

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника.

Географски положај[уреди]

Град лежи у котлини имеђу планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[1]

Историја[уреди]

Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[1] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[2], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[3]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурађа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[1]

За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[1]

У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[1]

Привреда[уреди]

После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[1]

Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концетрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије. [4]

Туризам[уреди]

  • Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[5] Жупска берба се одржава од 1963. године.[6]
  • Завичајни музеј жупе[7], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
  • Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[8]
  • Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
  • Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
  • Манастир Руденица из 15. века северено од Александровца, у правцу Трстеника
  • Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.

Демографија[9]
Година Становника
1948. 1.027
1953. 1.153
1961. 1.320
1971. 3.067
1981. 5.177
1991. 6.354 6.106
2002. 7.014 6.476
2011. 6.228
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
6.352 98,08 %
Црногорци
  
23 0,35 %
Роми
  
14 0,21 %
Југословени
  
13 0,20 %
Хрвати
  
7 0,10 %
Македонци
  
5 0,07 %
Муслимани
  
4 0,06 %
Словенци
  
2 0,03 %
Бугари
  
2 0,03 %
непознато
  
12 0,18 %


Жупска Берба[уреди]

У Жупи је вековна традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Почев од 1963. године, крајем септембра одржава се привредно-туристичка манифестација ,,Жупска берба" када Жупу обиђу туристи из читавог света. Жупљани дочекују своје госте раширених руку и отворена срца. Тада из фонтане у центру Александровца, уместо воде, тече чувено Жупско вино.

Традиција[уреди]

Овде је винова лоза чврсто исплеплетала свој живот са човеком на овом простору где се заједно радују и тугују столећима и где су пустили дубоке корене. Србија је отаџбина, Жупа домовина,а виноо судбина вредних и часних људи, у чијем је генетском коду уписана неизмерна љубав према најслађем воћу-грожђу и најлепшем од свих пићу-вину. Жупа је класична земља српског виноградарства и винарства јер се у њој на прагу винове лозе и вина живи већ миленијумима, а време се мери винским календарима и не живи по законима заборава, већ по законима сећања.

Жупске пољане[уреди]

Посебну способност Жупе представљају Жупске пољане. Има их још увек двадесетак. Раније их је било пуно више. Ту су јединствена сезонска насеља која својом специфичном архитектуром и лепотом представљају дах људи минулих векова.У њима су некада живели виноградари у време обраде своих винограда. Ту су били углавном и најчешће људи из планинских села који су у Жупи имали винограде, а живели су на обранцима планине Копаоник, Гоч, Жељин...

Музеј винарства и виноградарства[уреди]

Вишегодишњу традицију виноградарења и винарења у Жупи за будуће генерације чува јединствен на овим просторима Музеј винарства и виноградарства. Смештен је у старом винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу Жупском и има задатак да скупља, научно обрађује, публикује, чува и излаже предмете, справе и алате, којима се документује историски развој виноградарства и винарства у Србији. Као установа бави се организацијом културних садржаја, истовремено центар је са веома запаженом улогом у развоју туризма Жупе и Србије.[12]

Свети Трифун[уреди]

Жупљани сваке године славе ,,Светог Трифуна" заштитника виноградара и винара, што је уједно и Дан општине Александровац. Тога датума (14. фебруара) на свечан начин уз верски обред орезују се први чокоти и званично почиње сезона радова у виноградима благородне и винородне Жупе.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
  2. Како је Александровац добио име
  3. Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац
  4. Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
  5. 48 жупска берба
  6. Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
  7. Музеј жупе - О музеју
  8. Александровац Знаменитости
  9. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  12. Скривено благо Жупе („Вечерње новости“, 2. јануар 2016)

Спољашње везе[уреди]