Пређи на садржај

Александровац

Координате: 43° 27′ 31″ С; 21° 02′ 51″ И / 43.45856° С; 21.04752° И / 43.45856; 21.04752
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Александровац (вишезначна одредница).
Александровац
Александровац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаАлександровац
Становништво
 — 2022.5.586
Географске карактеристике
Координате43° 27′ 31″ С; 21° 02′ 51″ И / 43.45856° С; 21.04752° И / 43.45856; 21.04752
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина370 m
Александровац на карти Србије
Александровац
Александровац
Александровац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37230
Позивни број037
Регистарска ознакаAC/АЦ

Александровац је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Расинском управном округу. Према попису из 2022. има 5.586 становника.[1]

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Град лежи у котлини између планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[2] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[3], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[4]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурђа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[2]

За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[2]

Народни посланик за срез жупски, Богдан Милинчић, убијен је близу своје куће у селу Стубал 23. септембра 1936.

У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[2]

Привреда

[уреди | уреди извор]

После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[2]

Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концентрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије.[5]

Туризам

[уреди | уреди извор]
  • „Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[6] Жупска берба се одржава од 1963. године.[7]
  • Завичајни музеј Жупе[8], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
  • Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[9]
  • Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
  • „Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
  • Манастир Руденица из 15. века северно од Александровца, у правцу Трстеника
  • Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.

Демографија[10]
Година Становника
1948. 1.027
1953. 1.153
1961. 1.320
1971. 3.067
1981. 5.177
1991. 6.354 6.106
2002. 6.476 7.014
2011. 6.228
2022. 5.586
Етнички састав према попису из 2002.‍[11]
Срби
  
 6.352 98,08%
Црногорци
  
 23 0,35%
Роми
  
 14 0,21%
Југословени
  
 13 0,20%
Хрвати
  
 7 0,10%
Македонци
  
 5 0,07%
Муслимани
  
 4 0,06%
Словенци
  
 2 0,03%
Бугари
  
 2 0,03%
непознато
  
 12 0,18%


Становништво према полу и старости[12]
м
ж
? 10
  
  
 16
80+ 18
  
  
 29
75—79 40
  
  
 73
70—74 75
  
  
 92
65—69 128
  
  
 148
60—64 155
  
  
 140
55—59 213
  
  
 191
50—54 303
  
  
 325
45—49 272
  
  
 291
40—44 241
  
  
 274
35—39 177
  
  
 220
30—34 224
  
  
 227
25—29 267
  
  
 249
20—24 240
  
  
 264
15—19 231
  
  
 232
10—14 214
  
  
 204
5—9 190
  
  
 168
0—4 159
  
  
 176
Просек : 36,5 37,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 331 362 411 1.027 1.605 1.857 2.111
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 294 466 467 656 154 63 11 0 0 0 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.594 719 1.777 71 22 5
Женски 2.771 602 1.797 296 62 14
УКУПНО 5.365 1.321 3.574 367 84 19
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.317 75 0 1 603
Женски 1.067 40 0 0 402
УКУПНО 2.384 115 0 1 1.005
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 29 92 146 31 33
Женски 10 32 123 32 7
УКУПНО 39 124 269 63 40
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 8 18 95 74 38
Женски 38 15 65 129 129
УКУПНО 46 33 160 203 167
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 34 0 0 40
Женски 19 0 0 26
УКУПНО 53 0 0 66

Жупска Берба

[уреди | уреди извор]

У Жупи је вековна традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Почев од 1963. године, крајем септембра одржава се привредно-туристичка манифестација „Жупска берба" када Жупу обиђу туристи из читавог света. Жупљани дочекују своје госте раширених руку и отворена срца. Тада из фонтане у центру Александровца, уместо воде, тече чувено Жупско вино.

Традиција

[уреди | уреди извор]

Овде је винова лоза чврсто испреплетала свој живот са човеком на овом простору где се заједно радују и тугују столећима и где су пустили дубоке корене. Србија је отаџбина, Жупа домовина, а вино судбина вредних и часних људи, у чијем је генетском коду уписана неизмерна љубав према најслађем воћу-грожђу и најлепшем од свих пићу-вину. Жупа је класична земља српског виноградарства и винарства јер се у њој на прагу винове лозе и вина живи већ миленијумима, а време се мери винским календарима и не живи по законима заборава, већ по законима сећања.

Жупске пољане

[уреди | уреди извор]

Посебну способност Жупе представљају Жупске пољане. Има их још увек двадесетак. Раније их је било пуно више. Ту су јединствена сезонска насеља која својом специфичном архитектуром и лепотом представљају дах људи минулих векова.У њима су некада живели виноградари у време обраде својих винограда. Ту су били углавном и најчешће људи из планинских села који су у Жупи имали винограде, а живели су на обронцима планине Копаоник, Гоч, Жељин...

Музеј винарства и виноградарства

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Музеј винарства и виноградарства

Вишегодишњу традицију виноградарења и винарења у Жупи за будуће генерације чува јединствен на овим просторима Музеј винарства и виноградарства. Смештен је у старом винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу Жупском и има задатак да скупља, научно обрађује, публикује, чува и излаже предмете, справе и алате, којима се документује историјски развој виноградарства и винарства у Србији. Као установа бави се организацијом културних садржаја, истовремено центар је са веома запаженом улогом у развоју туризма Жупе и Србије.[13]

Свети Трифун

[уреди | уреди извор]

Жупљани сваке године славе „Светог Трифуна" заштитника виноградара и винара, што је уједно и Дан општине Александровац. Тога датума (14. фебруара) на свечан начин уз верски обред орезују се први чокоти и званично почиње сезона радова у виноградима благородне и винородне Жупе.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
  3. ^ „Како је Александровац добио име”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2012. г. Приступљено 01. 08. 2012. 
  4. ^ „Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2011. г. Приступљено 01. 08. 2012. 
  5. ^ Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
  6. ^ „48 жупска берба”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2012. г. Приступљено 06. 09. 2012. 
  7. ^ Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
  8. ^ „Музеј жупе - О музеју”. Архивирано из оригинала 24. 08. 2012. г. Приступљено 01. 08. 2012. 
  9. ^ „Александровац Знаменитости”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2012. г. Приступљено 01. 08. 2012. 
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  13. ^ Скривено благо Жупе („Вечерње новости“, 2. јануар 2016)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александровац&oldid=28505837”