Алекса Бојовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АЛЕКСА БОЈОВИЋ
Bojović Aleksa.jpg
Алекса Бојовић
Датум рођења (1906-09-11)11. септембар 1906.
Место рођења Касиндо, код Илиџе
 Аустроугарска
Датум смрти 12. фебруар 1943.(1943-02-12) (31 год.)
Место смрти околина Прозора
Хрватска НД Хрватска
Професија земљорадник
Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 20. децембра 1953.

Алекса Бојовић Брко (Касиндо, код Илиџе, 11. септембар 1906 — околина Прозора, 12. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 11. септембра 1906. године у селу Касиндо, код Илиџе. Потицао је из угледне земљорадничке породице. Није имао могућности за школовање, па је после основне школе остао на селу. Бавио се земљорадњом, али је и активно радио на свом самообразовању. Читао је доста књига, међу којима и напредну литературу. Постепено је дошао у додир с комунистима и осталим револуционарним радницима, па се постепено укључио у разне акције, које је организовала илеглна Комунистичка партија Југославије (КПЈ). Посебно је био активан у време парламентарних избора 1938. године, када се с младим комунистима укључио у бројне политичке акције, а затим у преношење илегалног партијског материјала, у склањању и чувању илегалаца, у раду са сељацима и др. Године 1940. је због своје активности био примљен у чланство КПЈ.[1]

Након капитулације Југословенске војске, у краткотрајном Априлском рату, 1941. године, организовао је скупљање оружја и муниције и склања на сигурна места. Потом је активно учествовао у припремама оружаног устанка. Посебно се ангажовао на упозоравању сељака да се чувају усташких патрола и да се не предају, већ да се склањају, јер ће убрзо почети оружана борба. Након напада Немачке на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, прешао је у илегалност и склонио се из свога села. Након отпочињања оружаног устанка, међу првима је организовао своју ударну групу и с њом отпочео најпре диверзије, а затим и акције на непријатељске патроле, станице и мање посаде.[1]

Већ од првих акција, Брко се истакао као изузетно храбар борац, који се од осталих издвајао својом појавом и смиреношћу, хладнокрвношћу и изузетним осећањем за процену ситуације. Још за живота је постао легенда, а његови подвизи су служили другим борцима као инспирација. Међу његовим истакнутим акцијама истичу се — напад на јаку домобранску посаду у планинарском дому на Јахорини, 29. августа 1941. године, кад је само с једним борцем, без муниције, заробио око 20 домобрана који су се повлачили; затим у борби на Кланцу, када је, као командант Требевићког батаљона, октобра 1941. године, с неколико својих бораца прихватио борбу с 150 усташа које је, после кратке борбе, натерао у бекство и др. Импресиван је био и његов напад на оклопни воз код Жепче, када је скочио на њега и голим рукама ухватио цев митраљеза, а његови борци, следећи пример свог команданта, прискочили су му у помоћ и тако присилили непријатеља на предају, а затим ослободили и варошицу Жепче.[2]

Као командант батаљона у Десетој херцеговачкој ударној бригади, фебруара 1943. године је учествовао у борбама око Прозора, у којима је био тешко рањен. На путу од Влашића према Прозору је умро 12. фебруара 1943. године као тешки рањеник.[2]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Његови посмртни остаци су 1949. године пренети у Сарајево и сахрањени у Гробници народних хероја у Великом парку. Ова гробница је новембра 1981. године била пренесена у новоизграђени спомен-парк на Врацама.

Референце[уреди]

Литература[уреди]