Алекса Демнијевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АЛЕКСА ДЕМНИЈЕВСКИ
Alekso Demnievski - Bauman.jpg
Биста Алексе Демнијевског у Велесу
Датум рођења(1905-09-10)10. септембар 1905.
Место рођењаВелес
 Османско царство
Датум смрти5. септембар 1961.(1961-09-05) (55 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1926.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЦрвена армија
Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19341935.
19361939.
19411958.
Чингенерал-потпуковник
Одликовања
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем

Алекса Демнијевски Бауман (Велес, 10. септембар 1905Београд, 5. септембар 1961), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. септембра 1905. године у Велесу. Године 1924, придружио се активностима револуционарне омладине, а 1926. је постао члан Комунистичке партије Југославије.[1][2]

Средином 1928, отишао је у Совјетски Савез, где се до 1932. школовао на Комунистичком универзитету националних мањина Запада. До 1934, је обављао разне културно-политичке дужности у Московској области, после чега је до 1935. године био помоћник политичког комесара артиљеријског дивизиона Црвене армије.[1]

Септембра 1936. године, по одлуци КПЈ, позван је да се врати у Југославију како би преузео дужност секретара Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. После 20 дана чекања у Бечу, одлучено је да буде упућен у Шпанију, где је већ трајао грађански рат. Тамо је доспео на Кордопски фронт, на југу Шпаније, где је прво био командант батаљонаЂуро Ђаковић“. Септембра 1937, био је унапређен у чин мајора, након чега је добио команду над Интернационалним батаљономГеорги Димитров“. Током рата је био двапут рањаван.[1]

За то време, у Македонији је полиција провалила велик број ћелија КПЈ, због чега је Јосип Броз, тада нови секретар КПЈ, улагао напоре да доведе Демниевског на чело ПК КПЈ за Македонију. То није остварено, па је Демниевски остао у Шпанији све до повлачења Интернационалних бригада из рата. Августа 1938. године, био је рањен на Арагонском фронту, а због тежине ране му је ампутована нога.[3] Тада је пребачен у Париз, а од тамо у априлу 1939. у Москву на лечење.[2]

Почетак Другог светског рата у СССР-у 1941, затекао га је у Киргистану, на граници с Кином.

У Југославију се вратио крајем 1944. године, када је прво био постављен за политичког комесара, а затим команданта Петнаестог македонског корпуса НОВЈ.[1]

После рата, вршио је многе дужности у ЈНА:[1][2]

  • помоћник команданта Пете армије
  • командант залеђа Прве армије
  • начелник Управе за ванармијска питања Савезног секретаријата за народну одбрану СФРЈ
  • начелник одељења Четврте управе

Био је пензионисан 1958. године у чину генерал-потпуковника ЈНА.[2]

Умро је 5. септембра 1961. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година, 451. стр.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година, 373. стр.
  3. ^ Браќа Константинови „Чарли“, Битола, 1961, 53 стр.