Алекса Дундић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алекса Дундић
Aleksa Dundić.jpg
Алекса Дундић
Датум рођења 12. август 1897.
Место рођења Грабовац
 Аустроугарска
Датум смрти 8. јул 1920.
Место смрти Ровно
Учешће у ратовима Први светски рат
Руски грађански рат
Служба Црвена армија
19181920.
Одликовања
Орден црвене заставе

Алекса Дундић, такође познат под именима Иван Алеко или Олеко, Томо, Иван Димитријевич[1] (Грабовац 12. август 1897[1]Ровно, 8. јул 1920) је био учесник Руског грађанског рата на страни Црвених, српског порекла и херој Совјетске револуције. Један је од првих носилаца највишег совјетског војног одликовања Ордена црвене заставе (1920).

О њему је 1958. снимљен истоимени филм у совјетско-југословенској копродукцији.

Биографија[уреди]

По Великој совјеткој енциклопедији Дундић је рођен 13. априла 1896. године (или по другим подацима 12. августа 1897) у Грабовцу у Далмацији, близу града Имотски, која је тада била део Аустроугарске. Пореклом је из сељачке породице.

Научио је да јаше још као дечак радећи као пастир у Аргентини и Бразилу.[2] Вратио се непосредно пред почетак Првог светског рата. Изгледа да се у аустроугарску војску пријавио још као малолетан, уместо једног Хваранина. Борио се на Источном фронту Године 1916. током битке код Луцка заробила га је руска војска.[3]

Завршио је у Одеси школу резервних официра 1916. и приступио Српској добровољачкој дивизији, где је био комадант Првог југословенског коњичког пука.[3] Борио се на Руском и на Румунском форнту.[1] По избијању Октобарске револуције, окупио је око себе око 150 мишљеника и приљкучио се интернационалном одреду Црвене гарде. Учествовао је у борбама против белогардејских и интернационалстичких јединица у региону Одесе, Донбаса и Царицини у.[1]

У марту 1918. године је био на челу герилског одреда у региону Бахмута (данас Артемовск) који се касније придружио Морозов-Доњецкој дивизији која се повлачила са армијом Климента Ворошилова према Царицину јуну 1918. Учествовао је у одбрани Царицина као члан Интернационалног батаљона, а затим у коњичкој бригаду Крјучковског и Булаткина. Од 1919. године је служио под командом Семјона Буђонија. Учествовао је у бројним биткама и рањен је неколико пута. Истицао се великом храброшћу, енергијом и сналажљивошћу. Због своје храбрости био је популаран међу Буђонијевим војницима. Од јуна 1919. године је био заменик команданта 36. пука 6. коњичке дивизије.

Почетком јуна 1920. године у херојском јуришу кроз пољске редове, смртно је погођен у бици код Ровна у данашњој Украјини и одликован је Орденом црвене заставе.

Сахрањен је у Ровну, где је и погинуо. Над гробом му је подигнуто спомен попрсје. У Ровну се налази и његов музеј.

Његово име је уклесано на зидинама Кремља, заједно са именима осталих хероја Октобарске револуције.[1] О његовон животу је 1942. написан позоришни комад „Олеко Дундич”.[1] Од 1946. године коњички клуб из Београда носи његово име, [4]

Године 1857. је снимљен филм Алекса Дундић (1958), у југословенско-совјетској копродукцији.

Спорна биографија[уреди]

Дундићево порекло је дуго било нејасно. О Дундићевом српском пореклу најпре је писао Исак Бабељ, совјетски писац и Дундићев саборац из Прве коњичке армије. У једној од прича у Бабељовој збирци Црвена коњица, у којој каже да је код Ровног погинуо „Србин Дундић, најхрабрији од свих људи“.

У филму из 1958. је Дундић представљен као некадашњи српски официр из Српског добровољачког корпуса и на крају се прикључио бољшевицима.

По Просветиној енциклопедији (и Малој енциклопедији БИГЗ[5]) рођен је око 1893. године. А место име и презиме као и место рођења није потврђено. Наводно он је био Милутин Чолић из Ражана (код Ужица) или Мркаља (источна Босна).[6]

Дилеме је додатно продубила књига Миодрага Ашанина и Лазара Чолића, "Алекса Дундић. Сабља над степом", Титово Ужице, 1967. године. У књизи се погрешно истиче да је Дундић пореклом из околине Косјерића и да се наводно звао Милутин Чолић.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Вељковски 2007, стр. 446.
  2. ^ http://forum.arheo-amateri.rs приступљено 19.3.2014. године
  3. 3,0 3,1 "Нова енциклопедија" (у боји), Вук Караџић, Београд 1977. године
  4. ^ КК „Алеска Дундић”
  5. ^ "Мала енциклопедија", БИГЗ, Београд 1976. године
  6. ^ "Мала енциклопедија", Просвета, Београд 1978. године

Литература[уреди]

  • Вељковски, Југослав (2007). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 978-86-7946-001-1. 

Спољашње везе[уреди]