Алекса Шантић (ТВ серија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Шантић
Aleksa santic serija.jpg
Алекса Шантић
Жанр биографија
драма
историја
Формат Телевизијска серија
Издавач РТВ Љубљана
ТВ Сарајево
Форум Сарајево
Сценарио Ђорђе Лебовић
Јосип Лешић према Лешићевом роману
Режија Александар Јевђевић
Улоге Бранислав Лечић
Композитор Ранко Рихтман
Земља  СФРЈ
 СР Југославија
Локација Мостар
Језик српски
Број епизода 8.
Време трајања 50-55 минута
Продукција
Извршни продуцент Мирза Пашић
Директор серије
Оља Варагић
Коизвршни продуцент Милан Мартиновић
Јелена Силајџић
Продуцент Тeлeвизиjа Сараjeво
Монтажер Кристел Тановић
Сценографија Кемал Хрустановић
Кинематографија Мустафа Мустафић
Емитовање
Премијерно
приказивање

5. април 1992. — 24. мај 1992.
Сродно
приказивање

Мој брат Алекса
Профил на IMDb-ју

Алекса Шантић је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији тадашње Телевизије Сарајево 1992. године, по истоименом великом босанскохерцеговачком песнику спрске националности Алекси Шантићу. Сценарио за серију написали су Ђорђе Лебовић и Јосип Лешић према Лешићевом роману „Алекса Шантић-роман о пјесниковом животу“. Драматургију су радили Абдулах Сидран, Тарик Хаверић и Бојана Андрић, док је директор серије била Оља Варагић. Искусна екипа предвођена је редитељем Александаром Јевђевићем. Песме Алексе Шантића отпевао је певач Драган Стојнић.

Серија представља драматизовану биографију великог песника која се у потпуности темељи на стварним чињеницама и документарној грађи. Серија говори о животу Алексе Шантића, његовом стваралаштву и времену у којем је живео. Обухватајући дуг временски период од 1878. до 1924 серија приказује пад Отоманског цартсва, Аустроугарску окупацију, Први светски рат и Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Реконструкцијом једне епохе и времена које је на свој начин обележио песник у серији је представљен Шантићев живот кроз сва културна збивања тог времена у његовом родном Мостару.

Списак епизода[уреди]

Епизода Трајање Прво приказивање
1. Људевит 50 мин. 5 април 1992.
2. Ристо 59 мин. 12 април 1992.
3. Анка 60 мин. 19 април 1992.
4. Емина 55 мин. 26 април 1992.
5. Зорка 55 мин. 3 мај 1992.
6. Перо 55 мин. 10 мај 1992.
7. Радојка 50 мин. 17 мај 1992.
8. Алекса 50 мин. 24 мај 1992.

Садржај серије[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Људевит[уреди]

Одрастање Алексино обележава улазак Аустроугарске војске у Босну и Херцеговину. Алекса је растао у трговачкој породици, његов отац Ристо и стриц Михо поседовали су заједничку магазу у која је успешно пословала. Иако се у Трсту школовао његов старији брат Перо, отац Ристо је одлучио да тамо пошаље и Алексу, да би стекао знање страних језика и подучио се за трговца. Кућа Аничића која га је примила у Трсту нашла му је учитеља по имену Људевит Вуличевић. Он је извршио велики утицај на Алексу Шантића, кроз велике мисли и спознају Бога - Људевит му је открио таленат који је будући песник поседовао. Након комесарове посете у кући Аничића, који је тврдио да је Људевит опасан човек за ред и поредак, Тодор Аничић је одлучио да га отера. Убрзо Алекса прелази у Љубљану где са својим братом Пером учи за трговца у Маровој академији. Хладно време му није пријао, те је стално бунцао и имао грозницу. Док је боравио у иностранству добио је другог брата Јакова.

Ристо[уреди]

Млади Алекса полако улази у трговачки посао који га не занима. Због скривања устаника Ристо бежи у Невесиње где се не задржава дуго. Три млада друга: Јован Дучић, Светозар Ћоровић и Алекса Шантић одлазе код поете Лемајића да чује њихове стихове. Он им препоручује да своје песме пошаљу у лист „Голуб“ у Сомбору. Извлачењем сламке одлучују да први песму пошаље Дучић, који ће после извесног времена тамо отићи и на школовање. Алекси умире најмлађа сестра Зорица, што његов отац веома тешко подноси. Приређена је светосавска забава у „српском пјевачком друштву гусле“ са позоришним комадом у коме глуме Дучић, Ћоровић и Алекса. Представу је пратио и његов отац Ристо, али је напустио представу и отишао кући где је умро. Вођење домаћинства преузима његов брат Михо. Алекса упознаје младу девојку Анку којој се удвара. Анка редовно посећује представе у којима Алекса игра, да би убрзо на њен наговор и сама ушла у „српско пјевачко друштво гусле“, где ће се њихова љубав још више распламсати. Брат Пера одаје његову љубавну везу Аџи, коме се то нимало не допада, јер је Анка Томлиновић сиромашна католкиња из Осјека. Стриц Аџо одлази код Анкиног оца, коме наређује да се његова ћерка држи даље од Алексе.

Анка[уреди]

Брат Перо се жени за Милицу Кујунџић из добростојеће породице. На свадби је и фотограф, Анкин отац, кога Михо поново упозорава да се његова ћерка окане њихове куће. Јефтан не жели да се бави трговином, и моли Аџу да га пусти на школовање у Србију, што овај користи да пошаље са њим и Алексу као тутора и теме га одвоји од Анке. Алекса из Новог Сада пише писма Анки, која њен отац сакрива од ње, не би ли га заборавила. Након његовог повратка у Мостар њихова се љубав наставља у све већем сјају. Он пише најлепше љубавне песме али почиње и са родољубивом поезијом. Анка постаје све омраженија у Мостару, а њихова љубав све угроженија. Алексине песме се певају у хору које он прати клавиром. Иако му његов побратим Ћоровић предлаже да побегне са Анком, Алекса намерава да тражи благослов од Аџе, међутим од њега добија само погрдне речи. Надајући се да ће мајка прихватити његову љубав према Анки, он тражи и од ње благослов, али мајка га заклиње моштима његовог оца, њеним животом и иконом Светог Николе да се не ожени са њом. У бунилу одлази код Анке и тражи јој опрост јер је не може оженити. Анка Томлиновић ће се убрзо удати за доста старијег човека из Загреба.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Бранислав Лечић Алекса Шантић
Александар Берчек Перо Шантић
Миралем Зупчевић Светозар Ћоровић
Урош Крављача Михо Шантић „Аџо“
Драгана Варагић Сестра Перса
Светислав Гонцић Саво Шантић
Нада Ђуревска Мајка Мара Шантић
Миодраг Кривокапић Отац Ристо Шантић
Ирина Дубник Љубица Кујунџић Ћоровић
Драган Јовичић Јован Дучић
Дубравко Јовановић Јаков Шантић
Гојко Шантић Атанасије „Ата“ Шола
Миодраг Крстовић Поп Јован Протић
Бранка Бајић Радојка
Снежана Богдановић Анка Томлиновић
Алма Прица Зорка Шола
Танасије Узуновић Људевит Вуличевић
Анте Вицан Јова Шола
Игор Первић Осман Ђикић
Владан Дујовић Млади Перо
Борис Миливојевић Млади Алекса
Славен Јуричић Млади Ћоровић
Слободан Негић Млади Јефтан
Јозо Лепетић Арсеније
Даринка Ђурашковић Арсенијева жена
Васја Станковић Тодор Аничић
Боро Стјепановић Лазаро Аничић
Предраг Лаковић Лемајић
Заим Музаферија Слуга Јован/Лазар
Мустафа Надаревић Комесар Пихл
Ранко Ковачевић Комесар Галантај
Велимир Животић Јован Скерлић
Тома Курузовић Муслиман
Никола Јурин Таст Пере Шантића
Ранко Гучевац Аустроугарски полицијски чиновник
Зоран Бечић Михајло Марковић
Звонко Лепетић Аустроугарски заповедник
Аднан Палангић Алијага Хамзић
Јакуо Назири Дечак Алекса
Жарко Мијатовић Прота
Маја Димитријевић Стојичева
Владо Керошевић Управник затвора
Бранко Цвејић Шмита
Тонко Лонза Адвокат Ретул
Давор Дујмовић Ученик у Љубљани
Владо Јокановић Судија
Никола Билбија Војно лице
Сенад Башић Освалд
Божидар Буњевац Глумац 1
Јасмин Гељо Глумац 2
Оливера Викторовић Проститутка
Јасна Бери Жена у белој спаваћици
Мирко Влаховић Сват са фесом
Бранимир Поповић
Тања Фехер
Миодраг Трифунов
Мухарем Осмић
Дана Курбалија
Вања Драх
Нада Пани
Хранислав Рашић
Рамиз Секић
Здравко Биоградлија
Ина Гогалова
Михајло Мрваљевић
Александар Сибиновић
Велимир Пшеничник Њирић
Александар Стојановић
Емина Муфтић
Ненад Перван
Предраг Јокановић
Борис Радмиловић
Маја Тица
Јаков Селак
Звонко Зрнчић
Ивица Кукић
Јосипа Мауер
Фарук Софић
Ненад Инџић
Томислав Крстић
Ивана Легин
Марко Станић
Сучрија Бојчић
Дена Дивљан Хаидл
Шериф Аљић
Јосип Билић
Винко Бошњак
Александар Џуверовић
Леа Обрадовић
Марко Ратић
Игор Сердар
Маја Тица
Марија Буљан
Денис Пудар
Павле Илић
Радојко Малбаша
Хуснија Ризванбеговић
Ахмет Фетаховић
Душан Николић
Адријано Шуковић
Јеврем Урошевић
Мирзета Јакшић
Санда Крго
Остоја Вучијак
Татјана Стојић

Каскадер[уреди]

Занимљивости[уреди]

  • Серија је снимана 282 дана, у 23 града, на прео 170 објеката, а највећи део снимљен је у аутентичним објектима у Мостару . У њој је било ангажовано 126 глумаца, 47 епизодиста и 7453 статиста. Серија је један од последњих заједничких пројеката југословенских тв центара: ТВ Сарајево и ТВ Љубљана, док је лабораторијску обраду радио Јадран филм из Загреба. Свака епизода је појединачно кроз одјавну шпицу испуњена песмом Алексе Шантића у интерпретацији Драгана Стојнића. Иако снимана у периоду од септембра 1989. до апрлиа 1990., серија је премијерно емитована тек пролећа 1992. године. Емитовање серије у оквиру ЈРТ шеме на ТВ Сарајево је почело упоредо са емитовањем на ТВ Београд, али је због ратних сукоба нагло прекинуто маја 1992.
  • Последња епизода серије емитована је тек приликом друге репризе серије након 5. октобра 2000. године. Због политичких трзавица последња епизода остала је у РТВ Љубљана те је уместо последње епизоде 1992 у Србији емитован ТВ филм Мој брат Алекса који је у ствари сублимација целе серије.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]