Пређи на садржај

Алексеј Јелачић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Јелачић
Лични подаци
Датум рођења(1892-01-10)10. јануар 1892.
Место рођењаКијев, Руска Империја
Датум смрти20. октобар 1941.(1941-10-20) (49 год.)
Место смртиБеоград,

Алексеј Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; Кијев, 10. јануар 1892Београд, 20. октобар 1941) био је српски историчар, публициста и новинар српско-руског порекла.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Алексеј Јелачић родио се у Кијеву 18. јануара 1892. године. О његовим родитељима нема прецизнијих података, а сам Јелачић на више места наводи да је јужнословенских корена. У посвети једне књиге наводи се да му је мајка умрла 11. јануара 1912. године.[1] У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију 1909. Чињеница да је завршио приватну основну школу и његово име на списку земљопоседника Проскуровског среза[тражи се извор], претпостављају да је из племства. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу 1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917, прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века“ (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године.

Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925). У Љубљани је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште[2]. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију. У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу.

Научна и публицистичка делатност

[уреди | уреди извор]

Од 1909. до досељења у Југославију Јелачић је објавио неколико историјских радова, серију књижевних приказа и прегледа у разним кијевским часописима и новинама, те серију многобројних изворних чланака из руске и опште историје у енциклопедији „Нови Энциклопедический Словарь Ефрона“, почев од св. V., Санкт Петербург 1911-.

По доласку у Југославију брзо овладава српским језиком и постаје плодан писац. У многим дневним новинама пише о револуционарним збивањима у Русији, а у загребачкој „Новој Европи“ годинама је објављивао чланке из руске историје. О његовом значају у тадашњем друштву сведочи енциклопедијски чланак о њему у познатој „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој"[3].

У својим радовима пише противбољшевички. Мирослав Крлежа у часопису „Књижевна република“ оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара“ и „генералску прирепину"[4]. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће био прећуткиван.

Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе пољске и чешке историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до 1925. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а Јосип Пејин је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од 1922. године.

Од 2007. године најзначајнија Јелачићева дела објављују се на интернету, а објављено је и неколико штампаних издања „Историје Русије“ и „Историје Пољске“.

Избор из библиографије

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ | Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848—1849.“, Загреб 1925, у посвети дела.
  2. ^ | Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49“, Загреб 1979.
  3. ^ | Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
  4. ^ | Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија српске историографије, приређивачи Раде Михаљчић и Сима Ћирковић, Београд 1997, чланак „Алексије Јелачић“.
  • Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", Загреб 1925.
  • Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
  • Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49", Загреб 1979.
  • Хрватски биографски лексикон.
  • Српски биографски лексикон.