Алексије Стратигопул

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Алексије Стратигопул (грч. Ἀλέξιος Στρατηγόπουλος) је био византијски (никејски) војсковођа из угледне племићке породице Стратигопула. Учествовао је Пелагонијској бици 1259. године, а предводио је никејске одреде који су заузели Арту (1259) и ослободили Цариград (1261).

Биографија[уреди]

Алексије је започео војну каријеру у доба Јована III (1221—1254), а 1253/1254. године је командовао делом снага смештених у Серу. За време владавине његовог наследника Теодора II (1254—1258), Алексије је изгубио његово поверење и био је утамничен, док је његов син Константин оптужен за издају и ослепљен. Због тога је Алексије подржао побуну Михајла (VIII) Палеолога (регент 12581261, цар 1261—1282) 1258. године и после његовог доласка на власт је добио титулу великог доместика. Током велике балканске офанзиве коју је Михајло покренуо 1259. године, Алексије је командовао делом војске у Пелагонијској бици. Одлучна никејска победа у бици представља прекретницу у ратовима за византијско наслеђе. Исте године се наставља ширење на Пелопонезу, а одреди под Алексијевом командом заузимају Арту.

Капија Пеге или капија Извора на Двоструким бедемима Теодосија II, кроз коју је Алексије Стратегопул ушао у Цариград

Врхунац његове војне каријере представља ослобођење Цариграда 25.07. 1261. године, до кога је дошло готово случајно. Он је са одредом од 800 људи (Грка и Кумана)[1] био упућен у Тракију, да би надгледао никејско-бугарску границу. Током преласка Босфора и проласка поред Цариграда, Алексије је сазнао да је град практично небрањен. На снази је било никејско-латинско једногодишње примирје закључено августа 1260. године[2], тако да је млетачка флота испловила у Црно море, док је у граду остала само мала посада. Он се без размишљања упутио ка граду и уз помоћ локалног становништва је током ноћи кроз капију Пеге ушао у град. Његове снаге су без проблема савладале малобројну латинску посаду, а цар Балдуин II (1228—1273) се спасао бекством. Михајло Палеолог је у свечаној поворци 15.08. ушао у град и у цркви Божанске Мудрости је овенчан за цара, док је Алексије награђен титулом цезара. Ослобођењем Цариграда, Никејско царство је и формално обновило Византију.

Епирски деспот Михајло II Комнин Дука (1230—1268) је заробио Алексија 1262. године и предао га сицилијанском краљу Манфреду (1258—1266). Из заробљеништва га је 1265. године ослободио цар Михајло VIII, који га је заменио за Манфредову сестру и некадашњу никејску царицу Констанцу (Ану), супругу Јована III.

Алексије Стратигопул је преминуо између 1271. и 1275. године.

Види још[уреди]



Референце[уреди]

  1. ^ Kazhdan (1991)
  2. ^ Острогорски, Георгије (1993). Историја Византије (II фототипско издање оригинала 1959). Београд. 


Литература[уреди]