Алексићи (породица)

Алексићи
Маине

Држава	Млетачка република Аустроугарска
Звања	конте (conte veneto), плем
Оснивач породице	Капетан Никола Алексић од Мајне
Еноблирање	венецијански грофови (conte veneto) аустријско витештво 1840. формално витез од Алексић Маина ^[1].
Порекло	Брчели (пре 1621), Црмничка нахија Маине (од 1621 ), Бока которска
Националност	Срби
Данашњи потомци

Алексићи од Мајне су породица Теодора Алексића од Мајне, сина генерала Јована Алексића од Мајне и Анастасије (Стане) Обреновић, кћерке господар Јована Обреновића ^[2]. Имали су три кћерке Ану, Евелину и Марију.

Порекло[уреди | уреди извор]

Алексићи су пореклом из Црне Горе из Брчела, црмничке нахије, одакле су се иселили у Боку которску, у Маине 1621. године.^[3]

Капетан Никола Алексић[уреди | уреди извор]

Капетан Никола Алексић из Мајне (Nikolo Allexich, Conte de Maina) био је у служби Млетачке републике ^[4].

Генерал Јован Алексић[уреди | уреди извор]

Фелдмаршал-лајтнант Јован Алексић од Мајне, син капетана Николе Алексића, је са десет година постао кадет у млетачкој (венецијанској) морнарици у Задру. Заробљен је од Наполеонове војске 1797. После је ступио у аустријску војску, а потом и француску, где је био капетан. Одликован витешким крстом ордена Гвоздене круне. Добијањем ордена Гвоздене круне стекао је право на аустријско витештво. Диплому је добио 1840. са формалним звањем Јован витез од Алексић Мајна^[1]. Предикат „од Маина“ Јован Алексић изабрао је јер је родом био из Маина, краја у Црној Гори, код Бока которске. Касније, због новог правописа често се његов предикат писао „од Мајне“, али се и данас равноправно може наћи у литератури „од Мајне“, „од Маине“ и „Маински“.

Док је учествовао у ратовима који су се водили на Сицилији 1821. године, упознао је Аретузу Кимару са којом је добио сина Теодора. Учествовао је на српским народно-црквеним саборима као посланик војничког сталежа. Био је и један од кандидата за војводу Српске Војводине 1848. Умро је 1861.

Мајор Теодор Алексић[уреди | уреди извор]

Мајор Теодор Алексић од Мајне, син генерала Јована Алексића, истакао се посебно при одбрани Читлука, јуришу на Улцињ, итд. Поред ордена Гвоздене круне добио је и пруски орден Круне и црногорски Данилов орден II степена. Оженио се (Станом) Обреновић, кћерком господар Јована Обреновића. Имали су три кћерке - Ану, Евелину и Марију.

Сродство[уреди | уреди извор]

Алексићи су у сродству са Обреновићима, Бајићима од Варадије, Николићима од Рудне, Чупићима и др.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Портрет Јована Алексића од Мајне
Портет Теодора Алексића од Мајне
Грб Јована Алексића од Мајне (1840)

Извори[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Вид. диплому и грб, који се налазе у Музеју Војводине у Драгомир Ацовић, Хералдика и Срби, Београд 2008, стр. 377-378.
^ Господар Јован Обреновић брат кнеза Милоша у првом браку са Круном Михајловић није имао деце, а у другом браку са Аном Јоксић имао је кћерку Анастазију која се удала за Теодора Алексића од Мајне, са којим је имала две кћерке Евелину и Марију, као и кћерку Јермилу удату за арт. капетана Николу Чупића, унука војводе Стојана Чупића, оснивача Чупићеве задужбине, са којим је имала једног сина Јована.
^ Вид. Владика Петар II: „Ми, Петар, Божију Милостју Православнаго Источнаго Исповеданија Смирени Архиепископ и Владика Црногорски и Брдски: Извесно да буде свакој врховној и нижној Власти, и вообшће свакоме Сану, Чину и Достојанству коме отоме видати надлежит, како Високоблагородниј Господин Генерал Јоан Николајев син Алексића, происходи од древне високоблагородне Црногорске Фамилие из Нахие Црничке, и ова Фамилиа била је кнежевска у једну част исте Нахие, то јест у племену Брчели; Но по ваздашној ненависти Турецој к народу Црногорскоме, и имајући непрестану рат с ними, и немогајући се удержати противу силе непријатељске Фамилиа Алексић, преселила се из своега Отачества у провинцију Которску у место зовомо Маине 1621. године и тамо пребивание своје основала...” Владика Петар Петровић Његош потписао је овај документ лично на Цетињу 1. априла 1836. године, позивајући се на податке који постоје у Митрополитској резиденцији.
^ О Николи сазнајемо на основу Јованове крштенице где је уписан као „Capitano Veneto и супруг Грофице - Nobile Signore Contesse Аретузе Кимаре (Aretusa Cimara)”

[ReferenceA-1] а ^б Вид. диплому и грб, који се налазе у Музеју Војводине у Драгомир Ацовић, Хералдика и Срби, Београд 2008, стр. 377-378.

[2] Господар Јован Обреновић брат кнеза Милоша у првом браку са Круном Михајловић није имао деце, а у другом браку са Аном Јоксић имао је кћерку Анастазију која се удала за Теодора Алексића од Мајне, са којим је имала две кћерке Евелину и Марију, као и кћерку Јермилу удату за арт. капетана Николу Чупића, унука војводе Стојана Чупића, оснивача Чупићеве задужбине, са којим је имала једног сина Јована.

[3] Вид. Владика Петар II: „Ми, Петар, Божију Милостју Православнаго Источнаго Исповеданија Смирени Архиепископ и Владика Црногорски и Брдски: Извесно да буде свакој врховној и нижној Власти, и вообшће свакоме Сану, Чину и Достојанству коме отоме видати надлежит, како Високоблагородниј Господин Генерал Јоан Николајев син Алексића, происходи од древне високоблагородне Црногорске Фамилие из Нахие Црничке, и ова Фамилиа била је кнежевска у једну част исте Нахие, то јест у племену Брчели; Но по ваздашној ненависти Турецој к народу Црногорскоме, и имајући непрестану рат с ними, и немогајући се удержати противу силе непријатељске Фамилиа Алексић, преселила се из своега Отачества у провинцију Которску у место зовомо Маине 1621. године и тамо пребивание своје основала...” Владика Петар Петровић Његош потписао је овај документ лично на Цетињу 1. априла 1836. године, позивајући се на податке који постоје у Митрополитској резиденцији.

[4] О Николи сазнајемо на основу Јованове крштенице где је уписан као „Capitano Veneto и супруг Грофице - Nobile Signore Contesse Аретузе Кимаре (Aretusa Cimara)”

[1]

[2]

[3]

[4]