Алекс Хигинс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алекс Хигинс
Алекс Хигинс
Датум рођења 18. 3. 1949.
Место рођења Белфаст, Северна Ирска[1]
Датум смрти 24. 7. 2010.
Место смрти Белфаст, Северна Ирска
Надимак Hurricane [2]
Каријера 19711997
Највећи брејк 142 [3]
Укупно троцифрених брејкова 46 [4]
Светска ранг-листа
Најбоља позиција 2 (1976/77, 1982/83)

Александар Гордон „Алекс“ Хигинс (енгл. Alexander Gordon "Alex" Higgins; Белфаст, 18. март 1949 - Белфаст, 24. јул 2010)[5], био је професионални играч снукера. Два пута је био победник светског првенства у снукеру. Познат је по веома брзој игри по чему је и добио надимак Ураган (Hurricane).[6] Шампионат Уједињеног Краљевства је освојио 1983. године, а Мастерс 1978. и 1981. године и тако је постао један од десет играча који су освојили триплу круну у снукеру. Такође је био и светски првак у пару са Џимијем Вајтом 1984. године и три пута је освајао Светски куп са ирским тимом.

Хигинс је био познат као People's Champion [7] због његове популарности која је врхунац имала осамдесетих година. [8] Он је такође био страствени пушач [9], а имао је проблема и са алкохолом и коцкањем.[8][10] Хигинс је умро у Белфасту 24. јула 2010. године.[11]

Живот и каријера[уреди]

Младост[уреди]

Алекс Хигинс је рођен у Белфасту и имао је три сестре. Снукер је почео да игра када је имао 11 година. Са 14 година се сели у енглеску и започиње каријеру као џокеј, али је напустио због проблема са тежином. Након повратка у Северну Ирску са 16 година поново почиње да игра снукер и тада је направио свој први максимални брејк. 1968. је освоји All-Ireland and Northern Ireland Amateur Snooker Championships.

Светске титуле[уреди]

Професионалац је постао са 22 године и у првом покушају 1972. године је освојио Светско првенство победивши Џона Спенсера 37-32. Тада је Хигинс постао најмлађи светски првак, рекор је оборио Хендри 1990. године када је постао првак са 21 годином. У априлу 1976. године Хигинс је поново био у финалу, али је овога пута изгубио од Реја Рирдона са 27-16. Такодје је био другопласиран и 1980. године када је изгубио финале од Клифа Торбурна 18-16. Другу титулу светског првака је освојио 1982. године после победе над Рирдоном 18-15.

Остале победе[уреди]

Током каријере Хигинс је освојио 20 титула, а једна од најпознатијих је Шампионат Уједињеног Краљевства 1983. године. У финалу је губио против Стива Дејвиса са 7-0 пре него што је направио чувени повратак и победио са 16-15.

Такође је освоји и Мастерс у два наврата, 1978. и 1981. године, победама над Торбурном и Грифитом.

Повратак[уреди]

Након пензионисања 1997. године Хигинс је учествовао на Шампионату Ирске 2005. и 2006. године, али је такмичење заврсавао већ у првој рунди такмичења.

2007. године је био оптужен да је напао судију 12. јуна на добротворном мечу и последњи такмичарски меч је одиграо у септембру исте године.

Након тога је наставио да игра снукер по пабовима у Северној Ирској.

Хигинс је учествовао 2010. године на туру у Шефилду са осталим легендама снукера, након што се два дана пре почетка одјавио из болнице у којој је био због упале плућа.

Током своје каријере Хигинс је зарадио између 3 и 4 милиона фунти.

Освојени турнири[уреди]

Рангирајући турнири:(1)[уреди]

  • Светско првенство – 1982

Нерангирајући турнири:(23)[уреди]

  • Светско првенство – 1972
  • Irish Professional Championship – 1972, 1978, 1978, 1979, 1983, 1989
  • Men of the Midlands – 1972, 1973
  • Watney Open – 1974
  • Canadian Open – 1975, 1977
  • Canadian Club Masters – 1976
  • Benson & Hedges Ireland Tournament – 1977
  • Мастерс – 1978, 1981
  • Tolly Cobbold Classic – 1979, 1980
  • British Gold Cup – 1980
  • Padmore Super Crystalate International – 1980
  • UK Championship – 1983
  • Irish Masters – 1989
  • Pontins Camber Sands – 1980

Тимска такмичења:(4)[уреди]

  • World Doubles Championship – 1984
  • World Cup – 1985, 1986, 1987

Полупрофесионални турнири:(1)[уреди]

  • Pontin's Spring Open

Аматерски турнири:(2)[уреди]

  • All Ireland Amateur Championship – 1968
  • Northern Ireland Amateur Championship – 1968

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]