Алек Марјано

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алек Марјано
Пуно имеАлексије Марјановић
Датум рођења1935
Место рођењаИвановци, Љиг
 Краљевина Србија
Датум смрти1992
Место смртиБеоград
 Србија

Алек Марјано (право име Алексиј Марјановић, Ивановци, 1935 — Београд, 1992) био је дечији писац, хумориста и сатиричар. Своја дела објављивао је под псеудонимом, по ком је и остао познат у српској књижевности.

Биографија[уреди]

Рођен је 1935. године у Ивановцима код Љига. Студирао је светску књижевност. Живео је и стварао у Београду. Био је ожењен Васком Јукић Марјановић, једном од ретких жена сатиричара у Србији и Југославији. Имао је сина Бодина Марјановића, који се попут родитеља бавио писањем стихова и сатире. Поред великана српске књижевности као што су Мика Антић и Душко Радовић и он је био аутор у часопису за хумор и сатиру „Јеж”. Главни и одговорни уредник часописа „Сатиричне вертикале” и уредник редакције на веб порталу за уметност и културу „Показивач”. Имао је своју рубрику у дневном листу „Вечерње Новости”.[1] Учествовао је, заједно са Иваном Ивановићем и Растком Закићем, у оснивању издавачке куће „Запис”, чији је оснивач било Удружење књижевника Србије и чији су и сами били чланови.[2] Био је члан Друштва књижевника Војводине, Беогардског афористичког круга и Удружења независних писаца Србије.[3]

Алек Марјано преминуо је у Београду, 1992 године.

Дела[уреди]

Као приповедач Алек Марјано се прославио кратком прозном формом, прожетом благим хумором, а понекад и иронијом, књигом пародија „Савремене пародије’’, књигом сатиричне прозе„ Ненародни записи”и као приређивач књиге„Жена и афоризам”.Објавио је више збирки песама:„Штуре минијатуре”,„Како сам био мртав”,„Енцименциклопедија”(1974) и „Два добра у три чабра”(1974), и управо овом збирком стиховних духовности попунио је празан простор у савременој литератури за децу, онај који у литератури за одрасле попуњавају афоризми и епиграми. Збирка стихова „Чуј сад ово’’ појавила се 1980. године. Приче за децу под насловом„Милисав у дубоком размишљању”, издао је 1990. године. Велике тајне детинства Алек Марјано износи на хумористичко пародичан начин, а да притом дечије тајне не исмејава већ их уздиже до наивности и ведрине.[4] На Фестивал хумора за децу у Лазаревцу 2011. године Алеку Марјану је постхумно додељена награда „Златно Гашино перо” за укупан допринос ведром духу детињства.

Референце[уреди]

  1. ^ „Лидери у информисању, чувари кутуре, великани писане речи”. Вечерње новости. 17. 10. 2017. Приступљено 22. 11. 2018. 
  2. ^ Ивановић, Иван. „Три лица у улози писца”. Таблоид. 349. Приступљено 22. 11. 2018. 
  3. ^ Саиловић, Деана. „Приватно гробље”. Показивач. Приступљено 22. 11. 2018. 
  4. ^ Јекнић, Драгољуб (1994). Српска књижевност за децу.3. Београд: Мак.