Алем Тоскић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алем Тоскић
Алем Тоскић
Лични подаци
Датум рођења (1982-01-12)12. јануар 1982.(42 год.)
Место рођења Прибој, СФРЈ
Висина 1,90 m
Информације о каријери
Позиција пивотмен
Сениорска каријера
Године Клуб


0000—2005
2005—2007
2007—2013
2013
2013—2016
2016—2018
2018—2019
Прибој
Фиделинка
Партизан
Загреб
Цеље
Ал Рајан
Вардар
Горење Велење
Чурго
Тренерска каријера
2019— Чурго

Алем Тоскић (Прибој, 12. јануар 1982) је бивши српски рукометаш. Играо је на позицији пивотмена.

Каријера[уреди | уреди извор]

Тоскић је каријеру почео у РК Прибој (тада под именом Епоксид) након чега је играо за Фиделинку и Партизан.[1] Каријеру је 2005. наставио у Загребу, са којим је 2006. и 2007. био шампион Хрватске и победник Купа. Са овим клубовима играо је у ЕХФ купу (2009/10), Купу победника купова (2004/05, 2006/07) и у Лиги шампиона (2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10). Од 2007. до 2013. године наступао је за Цеље и са њима био шампион Словеније у 2008. и 2010. години, као и победник Купа 2010, 2012. и 2013. године. У лето 2013. године, преселио се у Вардар,[2] са којим је освојио шампионат Македоније 2015. и 2016. године, македонски куп 2014, 2015. и 2016. као и СЕХА лигу 2014. године. Након Вардара две сезоне је играо за Горење из Велења.[3] Последњи клуб у коме је наступао је мађарски Чурго,[4] а у том клубу је почео и тренерску каријеру у октобру 2019. године.[5]

Тоскић је био дугогодишњи члан репрезентације Србије. Освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2012. године у Србији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ИНТЕРВЈУ – Алем Тоскић: Остала мала жал због пехара ЕХФ Лиге шампиона”. balkan-handball.com. 19. 9. 2017. Приступљено 5. 6. 2019. 
  2. ^ „Алем Тоскић у Вардару”. balkan-handball.com. 17. 6. 2013. Приступљено 5. 6. 2019. 
  3. ^ „Prva nova okrepitev RK Gorenje Velenje v prihodnji sezoni je Alem Toskić” (на језику: словеначки). rk-gorenje.com. 17. 10. 2015. Приступљено 5. 6. 2019. 
  4. ^ „Алем Тоскић остаје у мађарском Чургу”. balkan-handball.com. 20. 1. 2019. Приступљено 5. 6. 2019. 
  5. ^ „Алем Тоскић сео на клупу и преузео мађарски Чурго”. zurnal.rs. 3. 10. 2019. Приступљено 5. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]