Алергијски ринокоњунктивитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алергијски ринокоњунктивитис
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Имунологија
ICD-10 J30
ICD-9-CM 477
OMIM 607154
DiseasesDB 31140
MedlinePlus 000813
eMedicine ent/194 med/104, ped/2560
MeSH D012221

Алергијски ринокоњунктивитис једна је од најчешћих хронична болест дисајних путева која показује трајни пораст преваленције, што је у последњој деценији у 21. века постала глобална појава. Може се јавити током целе године, као несезонски алергијски ринокоњунктивитис, или је код неких особа израженији током одређених периода у години као сезонски алергијски ринокоњунктивитис или поленска кијавица.[1]

Болест се за разлику од алергијског ринитиса, поред носних симптома (воденаста секреција из носа, свраб и кијање), карактерише и симптомима запаљењских промена на вежњачи ока.

Етиологија[уреди]

Контакт са честицама полена најчешћи узрокује болест

Сезонски алергијски ринокоњунктивитис може узроковати полен корова, трава или стабало, док кућна прашина, перје, плесни, длаке животиња и неки лекови (нпр нестероидни антиинфламаторни лек) могу изазвати несезонски алергијски ринокоњунктивитис.

Патогенеза[уреди]

Алергијски ринокоњунктивитис подразумева упалу слузокоже носа, очију, еустахијеве туба, средњег ува, синуса и ждрела. Нос и вежњача ока су увек укључени у овај процес, док су други органи погођени само код појединаца. Запаљење слузокоже карактерише се комплексним садејством више инфламаторних медијатора, који на крају покрећу имуноглобулином Е (ИгЕ) посредоване одговоре на протеине из спољашње средине.[2] Тенденција да развију алергијска, или ИгЕ-посредована, реакције на спољашње алергене (протеине способне да проузрокују алергијску реакцију) има генетску компоненту. У подложних особа изложеност одређеним страним протеинима доводи до алергијских сензитизације, које се карактеришу производњом специфичних ИгЕ усмереног против тих протеина. Овај специфични ИгЕ обавија површину мастоидних ћелија, које су присутне у носној слузокожи. Када се специфичан протеин (нпр специфично зрно полена) удахне у нос, оно се може везати за ИгЕ на мастоидних ћелија, што доводи до непосредног и одложеног отпуштањем већег броја медијатора.[2][3][4]

Патофизиолошки механизми у поленом изазваном алергијском ринитису
Фаза реакције

Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин.[3][4] Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] [5][6][7] Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене , што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.

Како се сви ови догађаји могу јавити унутар неколико минута; ова реакција означава се као рана или непосредна, фаза реакције.

Касна фаза

Током 4-8 часова, од контакта са алергеном, створени посредници кроз сложен след узајамних догађаја, доводе до регрутовања других запаљењских ћелија у мукози, носа и вежњаче ока попут неутрофила, еозинофила, лимфоцита и макрофага.[8] Ово резултује континуираном инфламацијом, названом одговор касном фазом. Симптоми одговора у касној фази су слични онима из ране фазе, али кијање, сузење свраб и загушења и производња мукуса су мање изражене али и даље имају тенденцију да се јављају.[8]

Касна фаза може трајати сатима или данима, а системски утицаји, укључујући замор, поспаност и малаксалости, може настати из запаљенског одговора. Ови симптоми често значајно утичу на квалитет живота болесника.

Клиничка слика[уреди]

Најчешћи симптоми алергијског ринокоњунктивитис су:

  • кијање, запушен нос и цурење воденог секрета из носа, свраб и црвенило носа,
  • свраб и црвенило очију, осећај пецкања и сузење очију,
  • надражајни кашаљ и гребање у грлу.

Разлике у клиничкој слици у многоме варирају од болесника до болесника али и између акутног и хроничног облика ринокоњунктивитиса.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза алергијског ринитиса примарно се поставља на основу: анамнезе, карактеристичне клиничке слике и дијагностичких тестова.

Дијагностички тестови

Од тестова обавезан је кожни алергијски тест, који се по потреби допуњава другим испитивањима као што су бактериолошки и цитолошки (еозинофили) налази бриса носа, ока и испљувка, укупни и специфични ИгЕ и функција плућа.[1]

Неспецифична носна хиперреактивност је важна особина алергијског ринитиса, која је дефинисана као повећани носно-очни одговор на нормалне надражаје резултујући са сузењем, кијањем, носном конгестијом и / или секрецијом.

Ређе се у рутинској дијагностици ринокоњунктивитис користе провокативни тестови (углавном у истраживачке сврхе) као што су мерење отпора пролазу ваздуха кроз нос, максимални инспираторни вршни проток кроз нос и неспецифични и специфични провокативни тест алергеном на носну слузокожу.

Терапија[уреди]

Класична терапија алергијског ринокоњунктивитиса укључује примену:

  • назалних кортикостероидних спрејева,[9]
  • антихистаминика у пероралном или топикално облику, или топикални назални кортикостероида
  • очних или носних хромона и антихолинергика

У зависности од контроле симптома првом линијом терапије сматрају се антихистаминици или топикални назални кортикостероиди.

Упоредне студије у лечењу сезонског алергијског ринокоњунктивитиса не показују статистички значајне разлике у исходу лечења назалним спрејем који садржава ектоин и других топикалних назалних препарата, као што су антихистаминици, хромони или кортикостероиди.

Медикаментозна терапија алергијског ринокоњунктивитиса према препорукама Светске здравствене организације

Облик Блажи облик Умерени, до тешки облик
Интермитентни (повремен) ринокоњунктивитис
  • Применити оралне Х1 - антихистаминике.
  • Применити интраназални беклометазон, уколико је потребно,
  • Након недељу дана могу се применити орални антихистаминици.
Трајно присутни (пеманентни) ринокоњунктивитис
  • Применити оралне Х1 - антихистаминике или је довољна мања доза интраназалног беклометазона.
  • Перманентни и интраназални беклометазон
  • Уколико су симптоми јаки, могу се додати орални Х1 - антихистаминици и/или мања доза оралних кортикостероида на почетку лечења.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
  2. 2,0 2,1 Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.
  3. 3,0 3,1 Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,
  4. 4,0 4,1 Corey JP. The role of leukotrienes in nasal allergy. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.
  5. Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.
  6. Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.
  7. Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.
  8. 8,0 8,1 Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.
  9. Karaki M, Akiyama K, Mori N. Efficacy of intranasal steroid spray (mometasone furoate) on treatment of patients with seasonal allergic rhinitis: comparison with oral corticosteroids. Auris Nasus Larynx. 40: 277–81.

Литература[уреди]

  • Johansson SGO, O'B Hourihane J, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C, Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, van Cauwenberge P, van HageHamsten EAACI position statement from the EAACI nomenclature task force. Allergy 2001; 56: 813-24.
  • Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Friedmann PS, Lanier BQ, Lockey RF, Motala C, Ortega Martell JA, Platts-Mills TAE, Ring J, Thien F, Van Cauwenberge P, Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the NomenclatureReview Committee of the World Allergy Organization, October 2003. J Allergy Clin Immunol 2004; 113: 832-836.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).