Алехандро Гонсалес Ињариту

С Википедије, слободне енциклопедије
Алехандро Гонсалес Ињариту
Alejandro González Iñárritu 2014.jpg
Гонсалес Ињариту 2014.
Пуно имеАлехандро Гонсалес Ињариту
Датум рођења(1963-08-15)15. август 1963. (59 год.)
Место рођењаМексико Сити,
  Мексико
Занимањережисер, сценариста, продуцент
СупружникМарија Еладија Хагермен

Алехандро Гонсалес[1] Ињариту (шп. Alejandro González Iñárritu, IPA: /aleˈxandɾo gonˈsales iˈɲaritu/;[2] 15. август 1963, Мексико Сити) мексички је филмски режисер, продуцент и сценариста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Први играни филм Алехандра Гонсалеса Ињаритуа је био Пасји живот (2000), а филмски критичари су га прогласили првим филмским ремекдјелом 21. вијека. Кандидован је и за Оскара у категорији најбољих страних филмова. На сценарију Пасји живот, Ињариту је радио заједно са књижевником Гилермом Аријагом. Поред Ињаритуа, тим филмом су постигли први успјех у каријери а тиме и одлазак у Холивуд и камерман Родриго Пријето и композитор Густаво Сантаолала као и млади глумац, Гаел Гарсија Бернал.

2015. године његов филм Човек Птица добио је Оскара за најбољи филм, најбољи оригинални сценарио и најбољу фотографију, док је Гонсалес Ињариту добио Оскара за најбољег режисера.

Ињариту је 2016. године поново био номинован за Оскара за најбољег режисера и најбољи филм и још 10 других награда за филм Повратник. На 88. додели Оскара 2016. године његов филм Повратник је добио 3 Оскара, најбољег глумца у главној улози (Леонардо Дикаприо), за најбољу фотографију (Емануел Лубецки) док је Ињариту добио другу годину за редом за најбољег режисера и тиме постао тек трећи режисер који је два пута за редом добио Оскара за најбољег режисера након Џона Форда (1941. и 1942. године) и Џозефа Манкевица (1950. и 1951. године).

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови које је режирао Алехандро Гонсалес Ињариту
Год. Српски назив Оригинални назив
1996. Звоно El timbre
2000. Пасји живот Amores perros
2001. Powder Keg из серије кратких филмова под називом The Hire
2002. 11'09"01 - September 11
2003. 21 грам 21 Gramos
2006. Вавилон Babel
2010. Прелепо Biutiful
2014. Човек-птица Birdman or The Unexpected Virtue of Ignorance
2015. Повратник The Revenant

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика (PDF). Редакција: Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, Живојин Станојчић; Рецензенти: Иван Клајн, Драго Ћупић (Измењено и допуњено екавско изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 441. ISBN 978-86-7946-079-0. 256189191. Приступљено 23. март 2023 — преко Google Drive. »с у завршецима шпанских имена на -ез, -аз, -из, -оз према изговору, а з према писању и препоручује се као једноставније (и устаљено), осим у презименима Маркес и Гонзалес или Гонсалес (Márquez, González), т. 286« 
  2. ^ „Pronunciation: ah-leh-HAHN-dro gon-SAH-les ih-NYAR-ee-too”. Inogolo. Приступљено 8. 6. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алехандро_Гонсалес_Ињариту&oldid=25262872”