Алеја великана на Новом гробљу у Београду
Алеја великана је прва просторна целина на Новом гробљу у Београду, намењена сахрањивању истакнутих личности.
Историја
[уреди | уреди извор]Београдска општина је започела њену изградњу 1926. године, са намером да се тамо сахране личности које су или храбро погинуле или оставиле толико дубок траг у Србији, да држава није стигла да им се одужи за живота, подразумевајући да ће са њима бити сахрањене и њихове породице. Алеја се налази на простору између Аркада и Алеје стрељаних родољуба.[1]
Једна од првих личности сахрањених у Алеји великана је Велимир Теодоровић (ванбрачни син Михаила Обреновића и оснивач Велимиријанума), чија је капела изграђена 1927. године, према пројекту Пере Поповића и Михаила Михаиловича Андросова, архитеката Министарства грађевина.[1]
Неке гробнице српских великана из 19. века су у ову алеју пренете са старог Ташмајданског код цркве Светог Марка, на Ново гробље.[1]
Алеју великана не треба мешати са Алејом заслужних грађана, ни са Аркадама (где је међу првима сахрањен Никола Пашић).[1] затим Миленко Веснић и армијски генерал Јанко Вукотић.[2] Многе новине, радио и ТВ станице, али и учесници у бројним емисијама, ненамерно праве грешке, мешајући ове алеје.[3]
Истакнуте личности
[уреди | уреди извор]Неке од истакнутих личности сахрањених у Алеји великана су:[4]
- Милош Васић (1859—1935), дивизијски генерал, министар војске и морнарице СХС и војни реформатор
- Стеван Владислав Каћански (1829—1890), национални револуционар и песник
- Михаило Ковачевић (1878—1927), бригадни генерал
- Бранислав Којић (1899—1987), архитекта
- Петар Кочић (1877—1916), књижевник и политичар
- Милан Кујунџић Абердар (1842—1893), филозоф и политичар
- Душан Марковић (1879—1935), дивизијски генерал
- Илија Милосављевић Коларац (1789—1878), трговац и задужбинар
- Јован Поповић (1905—1952), књижевник
- Милан Прибићевић (1877—1937), официр и политичар
- Милорад Рувидић (1863—1914), архитекта
- Милунка Савић (1890—1973), учесница Балканских и Првог светског рата
- Милан Сршкић (1880—1937), правник и политичар
- Корнелије Станковић (1831—1865), композитор
- Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898) добротвор и задужбинар
- Димитрије Туцовић (1881—1914), теоретичар социјализма и политичар
- Коста Христић (1852—1927), правник и дипломата
- Стеван Христић (1885—1958), композитор и диригент
- Јован Цвијић (1865—1927), географ
Гробна места у Алеји
[уреди | уреди извор]Редни број | Гробно место |
---|---|
Слика | О сахрањеним личностима |
1. | Гроб Димитрија Туцовића |
Димитрије Туцовић (1881—1914), теоретичар социјализма и оснивач Српске социјалдемократске партије, учесник Првог балканског и Првог светског рата, сахрањен је у Алеји великана 2016. године када су његови посмртни остаци пренети са трга Славија, где су се налазили од 1949. године. | |
2. | Породична гробница Милоша Васића |
Милош Васић (1859—1935), генерал Српске војске и дивизијски генерал Југословенске војске, министар војни Краљевине Србије и министар војске и морнарице Краљевине Југославије, реформатор војног закона по коме је уведен војни чин војводе. Поред Васића овде је сахрањена његова супруга Зорка (1868—1945), као и његови рођаци. | |
3. | Породична гробница Петра Кочића |
Петар Кочић (1877—1916) књижевник и политичар, сахрањен је у Алеји великана 1927. године када је његов гроб пренет са Ташмајданског гробља. Поред Кочића овде су сахрањени и чланови његове породице — син Слободан (1910—1913), супруга Милка (1882—1966), ћерка Душица Павић (1914—1994), као и потомци његове ћерке. | |
4. | Породична гробница Душана Марковића |
Душан М. Марковић (1879—1935) дивизијски генерал Југословенске војске, од 1929. до 1935. године је био командант целокупне жандармерије. Поред Марковића овде је сахрањена његова рано преминула ћерка Бранислава (1912—1933), као и други чланови породице. | |
5. | Породична гробница Александра Кнежевића |
Александар Кнежевић (1845—1892) инспектор железничке дирекције, сахрањен је у Алеји великана 1927. године када је његова гробница пренета са Ташмајданског гробља. У породичној гробници су сахрањени и његови рођаци, међу којима — Милорад Рувидић (1863—1914), архитекта и Драгослав Тодоровић (1909—1964), професор Економског факултета. | |
6. | Гроб Милана Сршкића |
Милан Сршкић (1880—1937), правник и политичар, био је министар у више Влада, а у два мандата од 1932. до 1934. године био је председник Министарског савета Краљевине Југославије. | |
7. | Породична гробница Милана Кујунџића Абердара |
Милан Кујунџић Абердар (1845—1892), филозоф и политичар, професор Велике школе, секретар Српског ученог друштва (1873—1882), министар просвете, председник Народне скупштине (1880—1885) и члан Српске краљевске академије од оснивања, сахрањен је у Алеји великана 1927. године када је његова гробница пренета са Ташмајданског гробља. Поред њега у породичној гробници су сахрањени његова сестра Неранџа Угринов умрла 1929, зет генерал Владимир Угричић умро 1921. године, као и њихове ћерке — Петра, Наста, Босиљка Боса и Зора. | |
8. | Породична гробница Радивоја Јовановића |
9. | Гроб Јована Цвијића |
Јован Цвијић (1865—1927), географ, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (1921—1927) професор и ректор Београдског универзитета (1906—1907 и 1919—1920). Поред Цвијића овде је сахрањена и његова супруга Љубица. | |
10. | Породична гробница Милана Прибићевића |
Милан Прибићевић (1877—1937), официр, учесник Балканских и Првог светског рата и политичар, један од лидера Земљорадничке странке. Поред Прибићевића, овде су сахрањене његова мајка Христина Прибићевић (1844—1921) и супруга Ружа Прибићевић (1890—1968). | |
11. | Гроб Стевана Каћанског |
Стеван Владислав Каћански(1829—1890), национално-политички радник и револуционар. Био је најпопуларнији српски патриотски песник у другој половини XIX века, чије су песме биле инспирисане поетским сном о ослобођењу и уједињењу Срба. Сахрањен је у Алеји великана 1927. године, када су његови посмртни остаци пренти са Ташмајданског гробља, а спомен-гробница му је откривена 12. маја 1929. године. | |
12. | Гроб Јована Поповића |
Јован Поповић (1905—1952), књижевник и учесник Народноослободилачког рата, дописни члан Српске академије наука и уметности; носилац Партизанске споменице 1941. Поред Поповића овде је сахрањена и његова супруга Боса Поповић (1910—1984). | |
13. | Породична гробница Илије Милосављевића Коларца |
Илија Милосављевић Коларац (1789—1878), трговац и задужбинар, у Алеји великана је сахрањен 1927. године када му је гроб пренет са Ташмајданског гробља. Овде је сахрањена и његова супруга Синђелија. | |
14. | Породична гробница—капела Лазаревић-Спужић |
15. | Породична гробница—капела Христић |
16. | Породична гробница Симоновић |
17. | Капела Михаила Тодоровића |
Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898) добротвор и задужбинар. Ванбрачни син кнеза Михаила Обреновића и Словенке Марије Бергхауз. Крштен је у римокатоличкој цркви као Виљем. Сахрањен је у Алеји великана 1927. године када су његови посмртни остаци пренети са са гробља у Минхену, где су се налазили од 1898. године. | |
18. | Породична гробница Јеврема Симића |
Јеврем Симић (1876—1936) правник и дипломата Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Поред њега, у истој гробници су сахрањени његова супруга Даница Симић (1891—1980), Настас Недић (1921—1928) и Надежда Недић (1920—2010). | |
19. | Гроб Михајла Ковачевића |
Михаило Ковачевић (1878—1927), бригадни генерал Југословенске војске и учесник Балканских и Првог светског рата. Убијен је у Штипу 5. октобра 1927. године у атентату, који су извели чланови ВМРО. Поред Ковачевића, овде је сахрањена и његова супруга Зорка. | |
20. | Гроб Милоша Савчића |
Милош Савчић (1865—1941) један од најбогатијих Европљана свог времена, министар грађевина, градоначелник Београда, грађевински инжењер, предузетник, саветник, сарадник и руководилац бројних привредних објеката у Краљевини Србији и Краљевини Југославији. | |
21. | Гроб Милунке Савић |
Милунка Савић (1890—1973), учесница Балканских и Првог светског рата, хероина српске војске и и једна од жена са највише одликовања у историји ратовања. Сахрањена је у Алеји 2013. године, када су њени посмртни остаци пренети из породичне гробнице. | |
22. | Породична гробница Гавре Јовановића |
23. | Породична гробница Корнелија Станковића |
24. | Породична гробница Којић |
25. | Породична гробница Ђура Паунковића |
26. | Породична гробница Пере Слијепчевића |
напомена: | Гробна места у табели су поређана према распореду по коме се налазе, крећући се из правца Аркада (од стране Рузвелтове улице) ка Алеји стрељаних родољуба. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Србија данас & 12. 3. 2017.
- ^ Водич & Алеја великана, стр. 10.
- ^ Коцић & 21 1. 2018.
- ^ Латановић & 23 3. 2006.
Литература
[уреди | уреди извор]- Београдска гробља: Знамените личности Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2020)
- „Нису сви велики: Ко је све и зашто сахрањен у Алеји великана”. Србија данас. Горан (на језику: српски). Београд. 12. 3. 2017. Приступљено 28. 1. 2018.
- „Ненад Богдановић неће потписати одлуку о сахрани Милошевића у Алеји заслужних грађана”. beograd.org.rs. Град Београд - Служба за информисање. 13. 3. 2006. Приступљено 10. 11. 2013.
- Коцић, Данило (21. 1. 2018). „Разлика између Алеје великана и Алеје заслужних грађана”. Политика онлајн. Београд: Политика новине и магазин д.о.о. Приступљено 28. 1. 2018.
- Латановић, Зора (23. 3. 2006). „Вечне жизни двери”. НИН. стр. 39. Приступљено 12. 11. 2013.
- Брда, Милан (ур.). Ново гробље у Београду - Водич. Београд: ЈПК Погребне услуге. Приступљено 28. 1. 2018.