Алеја великана на Новом гробљу у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије

Алеја великана је прва просторна целина на Новом гробљу у Београду, намењена сахрањивању истакнути личности.

Историја[уреди]

Београдска општина је започела њену изградњу 1926. године, са намером да се тамо сахране личности које су или храбро погинуле или оставиле толико дубок траг у Србији, да држава није стигла да им се одужи за живота, подразумевајући да ће са њима бити сахрањене и њихове породице. Алеја се налази се на простору између Аркада и Алеје стрељаних родољуба.[1]

Од 1927. године у овој Алеји нису прављена нова гробна места.[2]

Једна од првих личности сахрањених у Алеји великана је Велимир Теодоровић (ванбрачни син Михаила Обреновића и оснивач Велимиријанума), чија је капела изграђена 1927. године, према пројекту Пере Поповића и Михаила Михаиловича Андросова, архитеката Министарства грађевина.[1]

Неке гробнице српских великана из 19. века су у ову алеју пренете са старог Ташмајданског код цркве Светог Марка, на Ново гробље.[1]

Алеју великана не треба мешати са Алејом заслужних грађана, ни са Аркадама (где је међу првима сахрањен Никола Пашић).[1] затим Миленко Веснић и армијски генерал Јанко Вукотић.[3] Многе новине, радио и ТВ станице, али и учесници у бројним емисијама, ненамерно праве грешке, мешајући ове алеје.[4]

Сахрањени[уреди]

Гробови познатих личности у Алеји великана[5] су:

Име и презиме Године живота О личности Реф.
Милош Васић 1859—1935 генерал Српске војске и дивизијски генерал Југословенске војске, министар војни Краљевине Србије и министар војске и морнарице Краљевине Југославије, конструктор ручне бомбе четвртастог облика и реформатор војног закона по ком је уведен чин војводе
Зорка Васић 1868—1945 супруга Милоша Васића
Стеван Владислав Каћански 1829—1890 национални револуционар, професор гимназије и патриотски песник (гроб му је 1927. године пренет са Ташмајданског гробља)
Михаило Ковачевић 1878—1927 бригадни генерал Југословенске војске, убијен у Штипу у атентату припадника ВМРО (гроб му је 1927. године пренет са гробља у Штипу)
Бранислав Којић 1899—1987 архитекта, професор Архитектонског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности
Петар Кочић 1877—1916 књижевник и политичар (гроб му је 1927. године пренет са Ташмајданског гробља)
Милан Кујунџић Абердар 1842—1893 филозоф и политичар, професор Велике школе, секретар Српског ученог друштва (1873—1882), министар просвете, председник Народне скупштине (1880—1885) и члан Српске краљевске академије од оснивања (гроб му је 1927. године пренет са Ташмајданског гробља)
Илија Милосављевић Коларац 1789—1878 трговац и задужбинар (гроб му је 1927. године пренет са Ташмајданског гробља)
Јован Поповић 1905—1952 књижевник, учесник Народноослободилачког рата и дописни члан Српске академије наука и уметности; носилац Партизанске споменице 1941.
Милорад Рувидић 1863—1914 архитекта и професор Архитектонског факултета у Београду (гроб му је 1927. године пренет са Ташмајданског гробља)
Милунка Савић 1890—1973 учесница Балканских и Првог светског рата, носилац Карађорђеве звезде и Албанске споменице (гроб јој је 2013. године пренет у Алеју великана)
Милош Савчић 1865—1941 грађевински инжењер, предузетник и политичар, министар грађевине и градоначелник Београда (1929—1930)
Корнелије Станковић 1831—1865 композитор, мелограф, диригент, пијаниста и музички писац (гроб му је 1940. године пренет са гробља у Будиму)
Велимир Михаило Теодоровић 1849—1898 добротвор и задржбинар, син кнеза Михаила Обреновића (гроб му је 1927. године пренет са гробља у Минхену)
Димитрије Туцовић 1881—1914 теоретичар социјализма и оснивач Српске социјалдемократске партије, учесник Првог балканског и Првог светског рата (гроб му је 2016. године пренет са трга Славија)
Коста Христић 1852—1927 правник и дипломата, министар правде (1897—1899)
Стеван Христић 1885—1958 композитор, диригент, педагог и музички писац.
Јован Цвијић 1865—1927 оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (1921—1927) професор и ректор Београдског универзитета (1906—1907 и 1919—1920)
Љубица Цвијић 1879—1941 супруга Јована Цвијића
  • Посебном бојом су означени чланови породице заслужних грађана сахрањени у Алеји великана

Фотогалерија[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]