Алибунар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Алибунар
Alibunar2.jpg
Српска православна црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Алибунар
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3.007
Географске карактеристике
Координате 45°04′31″ СГШ; 20°57′34″ ИГД / 45.075166° СГШ; 20.9595° ИГД / 45.075166; 20.9595Координате: 45°04′31″ СГШ; 20°57′34″ ИГД / 45.075166° СГШ; 20.9595° ИГД / 45.075166; 20.9595
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 67 м
Алибунар на мапи Србије
Алибунар
Алибунар
Остали подаци
Поштански број 26310
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака ПА

Алибунар је градско насеље у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.007 становника.

Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница БеоградПанчево–Алибунар–ВршацТемишвар, као и железница која такође спаја Београд и Темишвар.

Прошлост[уреди]

Алибунар се у Крушевском споменику помиње као „Алијина вода“. Та вода је изгледа одувек имала благотворно лековито својство. Алибунар потиче још из турског периода, а како се ту налази "Али-пашин бунар", по њему је и добио име.

После повлачења Турака, Алибунар било је српско насеље са 32 куће (1717). Године 1773. године улази у састав немачког граничарског пука.

Године 1857. помиње се бања у Алибунару, за лечење костобоље и реуме. То је нова бања, за коју се знало само у околини. Бању су чинили купатило са бунарима са лековитом водом, која има црвенкасту боју и личи на цеђ. Од те воде је одвајана пена за добијање шалитре.[1]


Становништво се бави пољопривредом, а делом је запослено у више компанија. Овде се налази ФК Хајдук Алибунар.

Демографија[уреди]

У насељу Алибунар живи 2709 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.616
1953. 3.811
1961. 3.705
1971. 3.951
1981. 3.803
1991. 3.738 3.630
2002. 3.431 3.609
2011. 3.007
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
2.052 59,80 %
Румуни
  
960 27,98 %
Роми
  
87 2,53 %
Мађари
  
61 1,77 %
Словаци
  
46 1,34 %
Македонци
  
43 1,25 %
Југословени
  
42 1,22 %
Црногорци
  
11 0,32 %
Хрвати
  
11 0,32 %
Муслимани
  
11 0,32 %
Немци
  
7 0,20 %
Албанци
  
3 0,08 %
Словенци
  
2 0,05 %
Бугари
  
2 0,05 %
непознато
  
11 0,32 %


Фотогалерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]