Алибунар

Алибунар
Алибунар;
	Алибунар
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Алибунар
Становништво
— 2022.	2.694
Географске карактеристике
Координате	45° 04′ 50″ С; 20° 57′ 56″ И / 45.080422° С; 20.965533° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	67 m
	Алибунар Алибунар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26310
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Алибунар је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 2.694 становника.

Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница Београд–Панчево–Алибунар–Вршац–Темишвар, као и пруга која такође спаја Београд и Темишвар.

Прошлост

Алибунар се у Крушевском споменику помиње као „Алијина вода“. Та вода је изгледа одувек имала благотворно лековито својство. Алибунар потиче још из турског периода, а како се ту налази Али-пашин бунар, по њему је и добио име.

После повлачења Турака, Алибунар било је српско насеље са 32 куће (1717). Године 1773. године улази у састав немачког граничарског пука. Аустријски царски ревизор Ерлер 1774. године констатује да место има милитарски статус а припада Вршачком округу и дистрикту. Ту се налази поштанска камбијатура, а становништво је измешано, српско и влашко.^[1]

Године 1857. помиње се бања у Алибунару, за лечење костобоље и реуме. То је нова бања, за коју се знало само у околини. Бању су чинили купатило са бунарима са лековитом водом, која има црвенкасту боју и личи на цеђ. Од те воде је одвајана пена за добијање шалитре.^[2]

Савремено доба

Становништво се бави пољопривредом, а делом је запослено у више компанија. Овде се налази ФК Будућност Алибунар.

Демографија

У насељу Алибунар живи 2709 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.616
1953.	3.811
1961.	3.705
1971.	3.951
1981.	3.803
1991.	3.738	3.630
2002.	3.431	3.609
2011.	3.007

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.052	59,80%
Румуни	960	27,98%
Роми	87	2,53%
Мађари	61	1,77%
Словаци	46	1,34%
Македонци	43	1,25%
Југословени	42	1,22%
Црногорци	11	0,32%
Хрвати	11	0,32%
Муслимани	11	0,32%
Немци	7	0,20%
Албанци	3	0,08%
Словенци	2	0,05%
Бугари	2	0,05%
непознато	11	0,32%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	6	9
80+	22	56
75—79	47	73
70—74	62	102
65—69	87	92
60—64	80	103
55—59	103	101
50—54	135	149
45—49	154	144
40—44	119	111
35—39	111	109
30—34	110	128
25—29	98	111
20—24	98	89
15—19	115	122
10—14	112	107
5—9	112	114
0—4	72	68
Просек :	38,7	41,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.012	1.050	1.028	1.123	1.226	1.246	1.166

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	239	285	224	258	89	44	15	9	1	2	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.347	400	811	78	49	9
Женски	1.499	315	819	281	78	6
УКУПНО	2.846	715	1.630	359	127	15

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	711	226	1	7	125
Женски	495	50	0	0	144
Укупно	1.206	276	1	7	269

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	34	60	10	50
Женски	6	6	58	7	8
Укупно	23	40	118	17	58

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	11	7	81	29	22
Женски	19	5	63	55	50
Укупно	30	12	144	84	72

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	21
Женски	11	2	0	11
Укупно	21	2	0	32

Фотогалерија

Православна црква
Румунска православна црква
Пешачка зона зими
Алибунар на разгледници
Алибунар
Алибунар
Алибунар
Алибунар
Алибунар
Парк у Алибунару
Парк у Алибунару

Види још

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]