Алибунар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алибунар
Alibunar2.jpg
Српска православна црква у Алибунару
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Алибунар
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3.007
Географске карактеристике
Координате 45°04′50″ СГШ; 20°57′56″ ИГД / 45.080556° СГШ; 20.965556° ИГД / 45.080556; 20.965556Координате: 45°04′50″ СГШ; 20°57′56″ ИГД / 45.080556° СГШ; 20.965556° ИГД / 45.080556; 20.965556
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 67 м
Алибунар на мапи Србије
Алибунар
Алибунар
Остали подаци
Поштански број 26310
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Алибунар је градско насеље у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.007 становника.

Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница БеоградПанчево–Алибунар–ВршацТемишвар, као и пруга која такође спаја Београд и Темишвар.

Прошлост[уреди]

Алибунар се у Крушевском споменику помиње као „Алијина вода“. Та вода је изгледа одувек имала благотворно лековито својство. Алибунар потиче још из турског периода, а како се ту налази "Али-пашин бунар", по њему је и добио име.

После повлачења Турака, Алибунар било је српско насеље са 32 куће (1717). Године 1773. године улази у састав немачког граничарског пука.

Године 1857. помиње се бања у Алибунару, за лечење костобоље и реуме. То је нова бања, за коју се знало само у околини. Бању су чинили купатило са бунарима са лековитом водом, која има црвенкасту боју и личи на цеђ. Од те воде је одвајана пена за добијање шалитре.[1]

Становништво се бави пољопривредом, а делом је запослено у више компанија. Овде се налази ФК Будућност Алибунар.

Демографија[уреди]

У насељу Алибунар живи 2709 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.616
1953. 3.811
1961. 3.705
1971. 3.951
1981. 3.803
1991. 3.738 3.630
2002. 3.431 3.609
2011. 3.007
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
2.052 59,80 %
Румуни
  
960 27,98 %
Роми
  
87 2,53 %
Мађари
  
61 1,77 %
Словаци
  
46 1,34 %
Македонци
  
43 1,25 %
Југословени
  
42 1,22 %
Црногорци
  
11 0,32 %
Хрвати
  
11 0,32 %
Муслимани
  
11 0,32 %
Немци
  
7 0,20 %
Албанци
  
3 0,08 %
Словенци
  
2 0,05 %
Бугари
  
2 0,05 %
непознато
  
11 0,32 %


Фотогалерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]