Аликанте
| Аликанте / Алакант | |
|---|---|
 Поглед на тврђаву Санта Барбара из луке у Аликантеу | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Шпанија |
| Аутономна заједница | Валенсијанска Заједница |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 331.750 |
| — густина | 1.648,28 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 38° 21′ 07″ СГШ; 0° 29′ 14″ ЗГД / 38.35184° СГШ; 0.48728° ЗГД |
| Апс. висина | 0 m |
| Површина | 201,27 km2 |
  Аликанте / Алакант Аликанте / Алакант на мапи Шпаније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Сонија Кастедо Рамос |
| Поштански број | 03000–03016 |
| Позивни број | 966, 965 |
| Веб-сајт | |
| alicante.es | |
Аликанте (шп. Alicante) или Алакант (кат. Alacant) на каталонском, је лучки град у аутономној заједници Валенсија и главни град истоимене провинције Аликанте.
Историја[уреди | уреди извор]
Аликанте су основали Грци 324. п. н. е. и назвали га Акра Леуке. 201. п. н. е. освојили су га Римљани и назвали Луцентум. Ханибал је овде требало да „истовари“ своје добро познате слонове. Између 718. и 1249. градом су владали Маври који су му променили име у Ал Луцант. 1265. освојио га је Ђауме I Освајач и тако је Аликанте припао краљевству Арагон. Једна од значајнијих знаменитости је тврђава Санта Барбара (Castillo de Santa Bárbara) која се налази изнад града на једној стени.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2008. живело 331.750 становника. [1]
| 1981. | 1989. | 1991. | 2001. | 2002. |
|---|---|---|---|---|
| 251.387 | 265.473[2] | 275.111 | 284.580 | 284.580[2] |
Језик[уреди | уреди извор]
По испитивањима Националног института за статистике 2003. године 33% грађана користи се каталонским. Наиме, за време диктатуре Франсиска Франка каталонски језик је био забрањен, тако да се шпански још више укоренио на овом простору, а ни каталонски назив за град, Аликант, више није смео да се употребљава. Данас су званично оба језика службена.
Привреда[уреди | уреди извор]
Аликанте је један од најбрже растућих градова Шпаније. Његова привреда базира се на туризму и производњи вина. Поред вина, извози се и маслиново уље и воће. Овај град располаже индустријом текстила, коже и прехрамбеном индустријом.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 08. 12. 2013. Приступљено 3. 10. 2012.
- ^ а б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
