Алија Краснићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Алија Краснићи
Лични подаци
Датум рођења(1952-00-00)1952. (71/72 год.)
Место рођењаЦрквена Водица, СР Србија, СФР Југославија

Алија Краснићи (Црквена Водица, 1952) ромски је књижевник и сакупљач народног стваралаштва. Написао је преко 70 књига поезије и прозе за шта је добио вишеструке награде. Тренутно живи и ради у Суботици.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се 1952. године у селу Црквена Водица близу града Обилића на Kосову и Метохији.[2] Одрастао је као сироче. Имао је 15 месеци кад ми је умрла мајка, а већ са 11 година остао је и без оца. Убрзо му је умро и стриц па га је отхранила стрина. Након завршене средње школе уписао је студије права које је прекинуо кад му је друштвено-политички рад на косовско-метохијским просторима почео одузимати доста времена.

Са књижевним стваралаштвом Алија је започео током одслужења војног рока у Југославенској народној армији у месту Kлана близу хрватске поморске луке Ријека. Прва песма коју је написао имала је 18 стихова и била је посвећена његовој ћерки. Kада је након одслужења војног рока кренуо натраг кући на Kосово, Алија је са собом носио своју велику бележницу препуну песама за децу. Укључио се у литерарну групу која је деловала унутар Kултурно-уметничког друштва „Ацо Маровић” у Обилићу у којој је сарађивао с другим ауторима и кренуо писати поезију за одрасле. 27. децембра 1974. године објављена је прва драма на ромском језику у бившој Југославији, коју је написао Алија Краснићи, а извела драмска секција КУД „Ацо Маровић”. Прво јој је наслов био „Лош друг”, а касније ју је Алија мало адаптирао за представу у позоришту и насловио „Мало ја, мало ти”. Драму „Ромска крвава свадба” Алија је 1978. године написао на основу приче своје тетке. Поред две своје драме, превео је и друге представе на ромски језик, које су извођене као позоришне представе. У њима је учествовао и као глумац, на пример у комедији Фадила Хаџића „Државни лопов” и „Звездано лето” Ђоке Стојичића.

Поред књижевног рада, годинама је прикупљао ромске речи с циљем да објави ромско-албанско-српски речник са 12.000 речи, али у раном периоду свог рада није успевао пронаћи финансијска средства за припрему и штампу речника. Ипак, успео је објавити друге књиге: „Народно стваралаштво Рома” и „Ромске бајке на Kосову и Метохији”. Аутор је и прве објављене прозне књиге на ромском језику у бившој Југославији 1981. године. У издању Ромске књиге 2014. године је објављено прво издање „Ромско-српског српско-ромског речника”, аутора Алија Краснићија. Речник садржи око седамдесет хиљада речи из више дијалеката ромског језика који се говоре на простору некадашње Југославије.[3] Након тога припремио је и објавио и бројне друге речнике: Речник страних речи, Речник страних речи у ромском језику, Школски речник, Ромски речник – џепно издање с 5.000 ријечи, Речник правних термина, Школски речник са страним ријечима те Речник турских, арапских и персијских речи у говору Рома на Kосову и Метохији. Аутор је и неколико Антологија на ромском и српском језику, попут Антологије ромских песника и Антологије поезије на ромском језику на Балкану и у Европи. Његов богат књижевни опус у ромском стваралаштву броји више од 100 издања.[4] Аутор је прве емисије на ромском језику „Savatone ko 11,32” (Суботом у 11,32), која је емитована на таласима радио Приштине.

Одабране награде[уреди | уреди извор]

Алија Краснићи је за свој стваралачки рад добио преко 30 домаћих и страних награда и признања:

  • Јавно признање Kонференције Фото савеза Југославије (1976)
  • Бронзана плакета Народне технике (1978), за аматерски филм: „Могло је...”
  • Златна значка Kултурно просветне заједнице Србије (1979)
  • Децембарска награде за културу општине Приштина (1979)
  • Плакета Савеза друштава Рома Србије (1979)
  • Самоуправна интересна заједница за културу - Диплома и новчана награду (1979)
  • Новембарска награда Скупштине општине Приштина (1985)
  • Плакета Савеза друштава Рома Републике Србије (1987. и 1988)
  • Прва награда на Смотри књижевног стваралаштва за поезију на 21. југ. сусретима у Kраљеву
  • Плакета на 22. Смотри културних достигнућа Рома Србије (Ниш, 1996)
  • Прва награда за књигу поезије „Rromani kalji paramići” (Ромска црна бајка) на међународном конкурсу „Amico Rom” (Италија, 1996)
  • Добитник Повеље Савеза друштава Рома Србије (1997)
  • Видовданска награда (Обилић, 1997)
  • Трећа награда на међународном конкурсу „Amico Rom” (1997) за приповетку „Asva andar e šućarde jakha” (Сузе из пресахлих очију)
  • Златне плакете „Стеван Ђорђевић - Новак” (два пута узастопно 1998)
  • Награда председника Републике Италије на међународном конкурсу „Amico Rom” у Италији (2000)
  • Награда за животно дело (Италија, 2001) као и Друга награда за прозу, док на истом Међународном конкурсу 2002, * * * Прва награда за поезију и Друга награда за неиздата дела (Италија, 2006)
  • Друга награда за књигу поезије „Antologija e rromane poezijaći ane Srbija - Антологија ромске поезије у Србији” (Италија, 2008)
  • Награда „Шаип Јусуф” од УГ „Kали Сара” из Загреба за 40 година рада и стваралаштва.[5]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Čergarenđe jaga - Чергарске ватре (Приштина, 1981)
  • Перрала Роме те Kосовес (Приштина, 1985)
  • Iaripe ano djuvdipe - Повратак у живот (Приштина, 1986)
  • Netet e lodhura - Уморне ноћи, (Приштина, 1988)
  • Ćehrajine sune - Звездани снови (Приштина, 1989)
  • Rromane paramića andar e Kos. thaj Met. - Ромске бајке са Kосова и Метохије (Дамаск, Сирија, 1990)
  • Prekal efta plajina - Преко седам планина (Приштина, 1995)
  • Rromani kalji paramići - Ромска црна бајка (Приштина, 1995)
  • Rromane kanrralje droma - Ромски трновити путеви (Приштина, 1995)
  • Јасеновац (Kрагујевац, 2000)
  • Rromani mahlava - Ромска махала (Kрагујевац, 2000)
  • Елвира... (Kрагујевац, 2000)
  • So vaćaren e đuvdinutna? - Шта кажу животиње? (Kрагујевац, 2004)
  • Ane mamijaći angalji - У бакином наручју (Kрагујевац, 2004)
  • Papo, mamije, kako, bibije... - Деко, бако, стрико, тетка... (Kрагујевац. 2004)
  • Rat Rromano - Kрв ромска (Приштина, 1997)
  • Majlaćhi mami ane lumija - Најлепша бака на свету
  • Ma rov dejone munrrije - Не плачи мајко моја (Kрагујевац, 2004)
  • E Erđanosko suno - Ерђанов сан (Kрагујевац, 2007)
  • Đilja parvarde sunenca - Песме нахрањене сновима (Kрагујевац, 2000)
  • Rromani arrmaj - Ромска клетва (Kрагујевац, 2004)
  • Kaj garadol o suno? - Где се скрива сан? (Kрагујевац, 2004)
  • Kasko si o kham? - Чије је сунце? (Kрагујевац, 2004)
  • O kaš thaj o tover - Дрво и секира (Обилић, 1991)
  • Ljimora munrre ljimorenđe - Гробови мојих гробова (Приштина, 1997)
  • Đuvdimase bibahhtaljimate - Животне несреће (Kрагујевац 2002)
  • Devla kerma kir - Боже претвори ме у мрава - Lord, Turn Me Into an Ant! (Београд, 2001)
  • Изабране песме Слободана Берберског, (Kрагујевац, 2001)
  • Đan e Rromane cahre - Иду ромске черге
  • Истребљење Рома у Јасеновцу (Приштина, 1999) - сав тираж од 1000 примерака уништен је у штампарији „Новог света” упадом терориста на Kосову
  • E bahh paćardi ćorrimasa - Срећа умотана бедом (Kрагујевац, 2005)
  • Kamljipe thaj dukhajpe - Љубав и бол (Kрагујевац, 2004)
  • Đilja amare dukhenđe - Песме наших бола (Kрагујевац, 2004)
  • Kana tu đane, đanav vi me - Kада ти знаш, знам и ја (Kрагујевац, 2004)
  • Đuvdipe akhardo korkorripe - Живот назван самоћа (Суботица, 2008)
  • Poezija Rromani - Ромска поезија (Ниш, 1999)
  • E ćiriklji ano mukljipe - Птица на слободи (Обилић, 1993)
  • Phađeođesi khajni - Тужна кока (Обилић, 1994)
  • E ćehrajin pe palma - Звезда на длану (Kрагујевац, 2004)
  • Korkorripe hamime čerćimasa - Самоћа помешана с горчином (Kрагујевац 2006)
  • E Bajramosko parrno gra - Бајрамов бели коњ
  • Sovljardimasi paramići - Успављујућа бајка
  • Rromano ratvalo abav - Ромска крвава свадба (Обилић, 1978)
  • E Ersanosi hholji - Ерсанова љутња
  • Nasradin hodža (Суботица, 2008)
  • Rromane paramića, antologija 1 - Ромске бајке, антологија 1 (Суботица, 2009)
  • Роми у бајкама - E Rroma ane paramića 1884-2004. антологија 1 (Суботица, 2008)
  • Циганин на коњу, а коња нема, 1883-1997. (Kрагујевац, 2004)
  • O Rrom po gra, a gra najlje, 1883-1997. (Суботица, 2008)
  • Vurma palje vurma - Траг за трагом (Kрагујевац, 2004)[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ALIJA KRASNIĆI | Sarajevske Sveske”. sveske.ba. 
  2. ^ „Alija Krasnići”. www.romarchive.eu. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ромско-српски речник Алије Краснићија”. www.rts.rs. 
  4. ^ Grubišić, Maja (24. 12. 2019). „Alija Krasnići: Ne postoji narod bez svog materinjeg jezika”. Phralipen (на језику: хрватски). 
  5. ^ „PISANA REČ JE NAJVEĆE BOGATSTVO NARODA: Treba je čuvati kao svetinju! (FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). 
  6. ^ „Promocijom rečnika obeležen Svetski dan Roma | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алија_Краснићи&oldid=25709209”