Алија Шуљак

С Википедије, слободне енциклопедије
Алија Шуљак
Датум рођења(1901-10-10)10. октобар 1901.
Место рођењаЗасад, Требиње
 Османско царство
Датум смрти18. октобар 1992.(1992-10-18) (91 год.)
Место смртиИстанбул
 Турска
Служба Независна Држава Хрватска
ВојскаУсташка војница
Године службе1941—1945
Чинпоглавни побочник

Алија Шуљак (Требиње, 10. октобар 1901Истанбул, 18. октобар 1992) био је политичар, професор и војни официр усташа током Другог светског рата, најпознатији као један од главних починилаца геноцида над Србима у Другом светском рату.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1901. године у селу Засад код Требиња. Основну школу завршио је у Требињу, а средњу у Сарајеву. Потом је похађао средње школе у Загребу и Бечу.[1]

Шуљак је припадао групи Муслимана који су своју националност прогласили хрватском и борили се за Независну Државу Хрватску.[2] Већина босанских Муслимана није имала поштовање за ову групу људи, све до 1943. године.[3] Главни организатор подршке усташкој идеологији у регији Гацка био је Алија Шуљак, професор из Требиња.[4] Шуљак је пропагирао усташку идеологију у Гацку и пре Другог светског рата, промовишући фашизам и ширећи верску и етничку мржњу према Србима.[5]

Пре Другог светског рата Шуљак је живео у Дубровнику, где је био усташки повереник за жупанију Дубрава и професор на Трговачкој академији.[6][7][8] Био је члан Побочничког збора Главног усташког штаба.[9]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Када су силе осовине окупирале Југославију у априлу 1941. године и када су усташе прогласиле успоставу Хрватске, Шуљак је током првог пријема који је организован 24. априла 1941. године у име муслимана из Босне и Херцеговине посетио усташког вођу Анту Павелића.[10] Павелић је Шуљака именовао за усташког комесара за подручје источне Херцеговине и послао га у Гацко.[11][12]

Припадао је групи усташких званичника који су хушкали Муслимане на Србе.[13] Заједно са Андријом Артуковићем, Паваом Цанкијем и Мијом Бабићем, Шуљак је наставио геноцид над Србима.[14]

Шуљак је послао прве јединице усташо-ловаца у Требиње, његово родно место, који су починили први масакр у Херцеговини.[15] Имао је важну улогу у геноцидној усташкој организацији, имајући чин „поглавни побочник“.[16] Постао је познат по организовању агресивне усташке пропаганде.[17] Дана 27. маја 1941. године Шуљак и Тогонал одржали су говор у једном хотелу у Гацку, истичући да сви Срби треба да буду истребљени, а они који не могу да буду истребљени, њих треба послати у Србију.[18]

Крајем јесени 1941. године Шуљак је отишао у рејон Борача и тамо организовао усташке јединице које су палиле српска насеља Бодениште и Вратло.[19] Учествовао је у холокаусту у Независној Држави Хрватској, а организовао је превоз Јевреја у логора Керестинец у октобру 1941. године.[20]

Припадао је групи Муслимана која је подржала успостављање 13. СС брдске дивизије Ханџар.[21]

Емиграција[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата, Шуљак је побегао из Југославије. Живео је у Риму и Каиру пре него што се коначно настанио у Истанбулу. Његов син је турски бизнисмен Недим Шуљак који је био подвргнут полицијској истрази у вези са међународним шверцом оружја током и након Рата у Босни и Херцеговини.[22][23]

Преминуо је 18. октобра 1992. године у Истанбулу.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Suliak, Ali /Alija Suljak./ Initiation a la Cooperation Rurale. Tunis: "Proeres Social," 1961. Suljak, Alija.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bulajić 1988, стр. 419
  2. ^ Lepre 1997, стр. 27:"Dr. Alija Suljak stood among a group of prominent Muslims who "supported the Croatian state and felt themselves to be Croatian nationals. "
  3. ^ Lepre 1997, стр. 27:"By 1943 this group was held in fairly low regard by the majority of Bosnias Muslims"
  4. ^ Istorija Radnickog Pokreta. 1965. стр. 91. »Organizator i rukovodilac ustaške organizacije u gatačkom kraju bio je profesor Alija Šuljak“...« 
  5. ^ Bjelica 1984, стр. 78
  6. ^ pokreta, Institut za međunarodni radnički pokret (Belgrade, Serbia) Odeljenje za istoriju jugoslovenskog radničkog (1965). Istorija radničkog pokreta. стр. 91. »Alija Šuljak pre rata živeo u Dubrovniku« 
  7. ^ Papić 1985, стр. 71:"Ustaški pobočnici Alija Šuljak, koji je bio i ustaški povjerenik za župu Dubrava u Dubrovniku,..."
  8. ^ Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. стр. 809. 
  9. ^ Ademović 2000, стр. 264
  10. ^ Prilozi. s.n. 1966. стр. 210. »Šuljak je 24. aprila bio u posjeti kod Ante Pavelića gdje je ispred bosansko-hercegovačkih Muslimana održao pozdravni govor,...« 
  11. ^ Jelić-Butić 1977, стр. 100:"Alija Suljak za područje istočne Hercegovine.“
  12. ^ Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. стр. 291. 
  13. ^ Etudes balkaniques. Edition de líAcadémie bulgare des sciences. 2008. стр. 113. »The same happened during the Second World War - the Ustasa authorities incited the Muslims against the Serbs and thus a Croatian- ... 121 Such were Ademaga Mcsic, Hakija Hadic, Alija Suljak, Hilmija Beslagic, Mehmed Menic, et.al.« 
  14. ^ Petranović 1988, стр. 536:"Genocid nad Srbima sprovodili su Andrija Artuković, Pavao Canki, Alija Šuljak, Mijo Babić (do pogibije u Hercegovini), Ivan Herenčić i drugi. Na području Nevesinja nosilac zločina je Nikola. Mlađenović."
  15. ^ Bulajić 1988, стр. 419:"Alija Šuljak je uputio prve „ustaše-lovce" u Trebinje, svoje rodno mjesto, gdje su pale prve žrtve ustaškog zločina genocida u Hercegovini."
  16. ^ Bulajić 1988, стр. 419 "Alija Šuljak je imao važno mjesto u ustaškoj genocidnoj organizaciji, bio je „poglavni pobočnik". Rođen u selu Zasadu kod Trebinja 1901, gdje .."
  17. ^ Motadel, David (30. 11. 2014). Islam and Nazi Germany's War. Harvard University Press. стр. 213. ISBN 978-0-674-74495-0. »Pavelić's representative and liaison officer, Alija Šuljak, a Muslim who was notorious forhis aggressive Ustaša propaganda« 
  18. ^ Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. стр. 297. »Prenio je i sadržinu govora Alije Šuljka i Kreša Togonala, koje su održali 27. maja u hotelu ... Šuljak i Togonal su tada rekli da treba istrijebiti sve Srbe („Što se ne može, treba protjerati za Srbiju”), da će ustaše u svojoj NDH, zajedno sa ...« 
  19. ^ Plećaš, Neđeljko; Dimitrijević, Bojan (2004). Ratne godine. Institut za savremenu istoriju (Институт за савремену историју). стр. 234. »Али, у јесен 1941. године, у овај крај је стигао усташа Алија Шуљак, професор. Он је отпочео да организује усташку војницу у Борачу, која је крајем године попалила српска села Бодениште и Вратло.« 
  20. ^ Bulajić 1988, стр. 252
  21. ^ Čolaković 1956, стр. 727
  22. ^ Cornell, Svante; Jonsson, Michael (11. 2. 2014). Conflict, Crime, and the State in Postcommunist Eurasia. University of Pennsylvania Press. стр. 161. ISBN 978-0-8122-4565-3. »Police are also investigating former Bosnian deputy defense minister Hasan Čengić and Turkish businessman Nedim Suljak.« 
  23. ^ Globus. Globus International d.d. септембар 2005. стр. 24. 

Литература[уреди | уреди извор]