Пређи на садржај

Алија (термин)

С Википедије, слободне енциклопедије
100 година алије (имиграције) у Израел, између 1919. и 2020.

Алија (хебр. עֲלִיָּה) представља имиграцију Јевреја из дијаспоре у Земљу Израел, где је потом основана Држава Израел.[1] Закон о повратку, који је током 1950. године усвојио Кнесет, даје свим Јеврејима у дијаспори, као и њиховој деци и унуцима, право да се преселе у Израел и стекну израелско држављанство у склопу повезивања са својим јеврејским идентитетом.

Током већег дела своје историје, већина Јевреја је живела у дијаспори ван Земље Израела због разних историјских сукоба који су довели до њиховог прогона, уз вишеструке случајеве протеривања и егзодуса. Крајем 19. века око 99,7% Јевреја живело је ван Земље Израела. Упркос националне тежње јеврејског народа, алију је мало ко прихватио пре пораста националног буђења међу Јеврејима широм света и каснијег развоја ционистичког покрета крајем 19. века. Имиграција Јевреја у Палестину великих размера је последично почела до 1882. године. Од доношења Декларације о независности из 1948. године, више од 3 милиона Јевреја је извршило алију.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „'Aliyah': The Word and Its Meaning”. 2005-05-15. Архивирано из оригинала 2009-12-19. г. Приступљено 2013-04-29. 
  2. ^ Branovsky, Yael (6. 5. 2008). „400 olim arrive in Israel ahead of Independence Day”. Ynetnews. Архивирано из оригинала 2017-06-30. г. Приступљено 2013-04-29.