Алкмеон из Кротона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Алкмеон из Кротона (грч. Ἀλκμαίων, средина 5. века п. н. е.) био је антички грчки филозоф, теоретичар медицине и Питагорин ученик.

Премда је већином писао о темама из медицине, чини се да ипак није био лекар, него првенствено теоретичар који се бавио филозофијом науке. Најзначајнији је због својих истраживања на пољу људске анатомије, у оквиру којих је био зачетник дисекције, а неки га испитивачи сматрају првим ко је идентификовао Еустахијеву трубу и оптички нерв. Такође је први указао на мозак као централни орган чула. Алкемон је први разматрао унутрашње узроке болести и поставио тезу да здравље представља стање равнотеже између супротстављних темперамената те да болести настају због проблема у човековом окружењу, неправилне исхране и животних навика. Алкмеон сматра да је болест аналогна монархији, јер у човековом телу ремети равнотежу између супротстављених елемената који га чине. Ову теорију о супротстављеним елементима можда је прузео од питагорејаца, али њу налазимо већ код Анаксимандра.

Алкмеон је написао једно прозно дело, које се традиционално назива О природи (Περὶ φύσεως), у коме образлаже разлике између богова и људи: само они први поседују сигурно знање, док људи могу само нагађати и претпостављати. За човека знање је прелаз са онога што је видљиво на оно што није, а пошто тај прелаз не мора увек бити успешан, човек нема никаквих гаранција за успех. За богове, међутим, нема разлике између онога што је видљиво и што није. Према Алкмеону, човек се од животиња разликује по томе што не поседује само осећаје, него и разумевање које усклађује, обрађује и повезује обавештења која добија чулима.

Алкмеон се бавио и астрологијом и метеорологијом. У Кротону је у Алкмеонову част био подигнут споменик, у облику једра, на коме је био представљен заједно са својим учитељем Питагором.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]