Алмашки крај

Координате: 45° 15′ 47″ С; 19° 50′ 48″ И / 45.26305° С; 19.84666° И / 45.26305; 19.84666
С Википедије, слободне енциклопедије
Алмашки крај
Административни подаци
ГрадНови Сад
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 47″ С; 19° 50′ 48″ И / 45.26305° С; 19.84666° И / 45.26305; 19.84666
Алмашки крај на карти Новог Сада
Алмашки крај
Алмашки крај
Алмашки крај на карти Новог Сада

Алмашки крај је део Новог Сада.

Положај[уреди | уреди извор]

Смештен је између Алмашке и Саборне цркве и обухвата делове градских четврти Подбара и Стари град.

Границу Алмашког краја чине улице Темеринска (на западу), Пашићева (на југу), затим улице Златне греде, Лончарска, Земљане Ћуприје и Ђорђа Рајковића (на истоку), те Алмашка улица (на северу), иако се насеље делимично простире и северно од Алмашке улице.

У административном смислу, Алмашки крај је подељен између месних заједница "Подбара" (на североистоку) и "Стари град" (на југозападу).

Историја[уреди | уреди извор]

Алмашки крај је насељен српским породицама из села Алмаш 1718. године, отуда и име. Алмашка црква је саграђена 1797. и она је највећа православна црква у Новом Саду. У овом делу Новог Сада је смештена и нова зграда Матице српске.

Српско коморско насеље Алмаш налазило се северно од Новог Сада, на Алмашкој бари, између Темерина, Надаља и Госпођинаца. Расељено је крајем друге деценије 18. века. Према попису од 1715. у насељу је било 20 српских породица. Године 1718. преселиле су се у Петроварадински Шанац, на простор између данашње Алмашке и Саборне цркве. Прозвали су га Алмашки крај.

Иако сиромашни, Алмашани су одмах по доласку изградили храм од земље, шибља, трске и дасака. Године 1733. подигли су мало већу цркву. Међутим, ни та није задовољавала њихове потребе, па је око и изнад старе изграђена нова Алмашка црква, освећена 1797. а потпуно завршена 1808.

2019. године, на седници Републичке владе, Алмашки крај је проглашен за заштићену културно-историјску целину.

Становништво[уреди | уреди извор]

Рачуна се да у Алмашком крају живи око 4.000 становника, претежно Срба.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]