Алмашки крај

Алмашки крај
Алмашки крај;
	Алмашка црква
Административни подаци
Град	Нови Сад
Географске карактеристике
Координате	45° 15′ 47″ С; 19° 50′ 48″ И / 45.26305° С; 19.84666° И
	Алмашки крај Алмашки крај на карти Новог Сада

Алмашки крај је део Новог Сада.

Положај[уреди | уреди извор]

Смештен је између Алмашке и Саборне цркве и обухвата делове градских четврти Подбара и Стари град.

Границу Алмашког краја чине улице Темеринска (на западу), Пашићева (на југу), затим улице Златне греде, Лончарска, Земљане Ћуприје и Ђорђа Рајковића (на истоку), те Алмашка улица (на северу), иако се насеље делимично простире и северно од Алмашке улице.

У административном смислу, Алмашки крај је подељен између месних заједница "Подбара" (на североистоку) и "Стари град" (на југозападу).

Историја[уреди | уреди извор]

Алмашки крај је насељен српским породицама из села Алмаш 1718. године, отуда и име. Алмашка црква је саграђена 1797. и она је највећа православна црква у Новом Саду. У овом делу Новог Сада је смештена и нова зграда Матице српске.

Српско коморско насеље Алмаш налазило се северно од Новог Сада, на Алмашкој бари, између Темерина, Надаља и Госпођинаца. Расељено је крајем друге деценије 18. века. Према попису од 1715. у насељу је било 20 српских породица. Године 1718. преселиле су се у Петроварадински Шанац, на простор између данашње Алмашке и Саборне цркве. Прозвали су га Алмашки крај.

Иако сиромашни, Алмашани су одмах по доласку изградили храм од земље, шибља, трске и дасака. Године 1733. подигли су мало већу цркву. Међутим, ни та није задовољавала њихове потребе, па је око и изнад старе изграђена нова Алмашка црква, освећена 1797. а потпуно завршена 1808.

2019. године, на седници Републичке владе, Алмашки крај је проглашен за заштићену културно-историјску целину.

Становништво[уреди | уреди извор]

Рачуна се да у Алмашком крају живи око 4.000 становника, претежно Срба.

Литература[уреди | уреди извор]

Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Алмашки крај на мапи Новог Сада из 1745. године
Зграда Матице српске
Улица у Алмашком крају

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за Нови Сад је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-2] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-3] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[н 1]

[н 2]

[н 3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.