Алтун-алем џамија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алтун-алем џамија
Altun Alem Mosque Novi Pazar.jpg
Алтун-алем џамија
Опште информације
МестоНови Пазар
ОпштинаНови Пазар
Време настанкапрва половина XVI века (између 1516. и 1528.)
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Алтун-алем џамија (џамија са златним алемом - драгим каменом) налази се у Новом Пазару, Србија, у Првомајској улици број 79. Изградио ју је османлија Муслихудин Абдулгани почетком XVI века. Она представља ретко ремек-дело исламске архитектуре и под заштитом је државе од 1979. године.[1]

Историјат[уреди]

Алтун-алем џамију је у првој половини XVI века изградио османлијски неимар Муслихудин Абдулгани, познат и под именом Мујезин хоџа ал-Медини. Он је изградио многе грађевине на Балкану. У Скопљу је подигао Куршумли хан, џамију, обновио је један хамам и поседовао је неколико кућа и дућана. Изградио је џамију и каравансарај у Мажићима код Звечана. У Вакуфнами из 1550. године могу се наћи сви његови пројекти на територији Новог Пазара: Алтун-алем џамија, мектеб на тлу џамијског комплекса, три куће за боравк имама, хан, шест дућана поред хамама, шест кожарских дућана у Табачкој чаршији на обали Рашке, седам млинова поред моста (један од њих је био са пет витлова). Сасвим је сигурно да је градитељ Алтун-алем џамије био богат чим је изградио толико објеката, не само сакралних. Међутим, он је био и врло образован и уцен. То потврђује његово звање - Мевлана (Мевлана Муслихудин Ефендија), то је почасно звање које су могли носити само истакнути исламски учењаци и филозофи.[2]

Тачна година изградње ове џамије се не зна. У турском попису из 1528. године помиње се у Новом Пазару Махала Мујезин хоџе. Она је тада имала 35 домаћинстава, 1540. године 20 и 1604. године 30 домаћинстава, како то наводе извори из до наведених година. У XVII веку име „Мујезин хоџина махала“ замењено је именом Алтун-алем махала. Мујезин Махала је везана за градитеља Алтун-алем џамије. Она се први пут помиње 1528. године, а у ранијем попису из 1516. године се не помиње. Према томе, изградњу Алтун-алем џамије и треба сместити између 1516. и 1528. године. У сваком случају та грађевина из прве половине XVI века, врло је лепа и ретка. У скопским рукописима се наводи да је то изузетно грађевинско дело и да се сличне грађевине могу наћи само у Истанбулу, Једрену и Бурси, те да је на њу подсећао Таш хан (Камени хан) у Скопљу. [3]

Првомајска улица се раније звала Стамболски друм, а цело насеље је било познато као Јелеч махала, по Јелечу, средњовековном граду који се налази на Рогозни, у чијем правцу је водила данашња Првомајска улица. Име Јелеч махала се изгубило у XVII веку и уместо њега помињу се џемати Алтун-алем и Ахмед војвода. Турски путописац Евлија Челебија, који је кроз ове крајеве пропутовао шездесетих година XVII века, записао је: »Џамија која се зове Алтун (алем) џамија стара је богомоља, налази се у Јелеч махали на Цариградском друму«.

Изглед џамије[уреди]

Османлијски путописац Евлија Челебија и аустријски дипломата Теодор Ипен описују је као најзанимљивију џамију Новог Пазара, стављајући је тако и испред задужбине Иса бега Исаковића. Анализирајући архитектуру до данас сачуваних џамија, јасно је уочљив њен јак утицај на обликовање појединих елемената као што су тремови, минарети, обрада отвора, декоративна пластика.

Џамијски комплекс који је опасан високим зидом од ћерпича састоји се од џамије као централне грађевине, мектеба (школе), надстрешнице са улазом и клупама, као и око 50 нишана, од којих 29 садржи епитафе. По типу, џамија је једнопросторна куполна грађевина са двотравејним тремом који је наткривен двема куполама. Овај тип џамије није карактеристичан за наше просторе, док више типских аналогија из XVI века постоји у Једрену, Истанбулу, Бурси и Амасији. Главни део џамије зидан је наизменично притесаним и ломљеним каменом са редовима опеке. Куполе и лукови су од танке опеке. Трем и дванаестострани минарет зидани су од квадера пешчара.[4]

Молитвени простор, који има облик скоро правилног кубуса, покрива ниска и просторна калота. Прелаз из квадратне основе у кружни прстен тамбура изведен је преко широких сферних троуглова, пандатифа, чије ивице оцртавају плитки и у темену преломљени лукови. Унутрашњи простор осветљава по 4 прозорска отвора на сваком од обимних зидова, осим према трему где постоји само један, као и 3 прозора у тамбуру куполе. Фасаде главног дела џамије, изузев оне према трему, обрађене су алтернацијом хоризонталних редова опека и поља уоквирених насатице уграђеним опекама, које у малтеру имитирају правилне квадере жућкастог пешчара. На исти начин првобитно је био обрађен и осмоугаони тамбур главне куполе, и тамбури куполица над тремом. Кровни венац је изведен са два реда зупчасто постављених опека. Скроман портал и сви прозори имају оквире од обрађеног камена. У ентеријеру је од тог камена исклесан једноставан минбер и лепо профилисан оквир михраба (централне нише) са нишом која се завршава сталактитним украсима. Махвил (галерија) је постављен целом дужином северозападног зида, а изведен је од дрвета.[5]

Мектеб[уреди]

Уз џамију, мевлана Муслихудин Абдулгани је изградио „место да се у њему подучава Куран и да се уче мала деца“, како је записано у вакуфнами, где је назначена и плата учитеља и његвог заменика, уз услов да је учитељ „поуздан, а најбољи међу добрима, постојан, способанда предаје и поучава“. И ова друга задужбина грађена је са утиснутим печатом монументалности, са намером да подржава архитектурни стил оближње џамије. Овај мектеб је значајан и по томе што је један од два најстарија мектеба некадашњег Босанског пашалука, који постоји и данас.[6]

Поновно отварање[уреди]

Дана 30.07.2011 у Новом Пазару, отворен је Исламски културни центар „Алтун-алем“ и истоимена џамија, која је привремено била затворена због реновирања.[7][8]

Референце[уреди]

  1. ^ „Restauracija Altun-alem džamije”. Bosnjaci.net. Приступљено 21. 8. 2015. 
  2. ^ Ime *. „Altun-alem džamija”. Sandzacke.rs. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 21. 8. 2015. 
  3. ^ „Turistička organizacija Novog Pazara - Altun-alem džamija”. Tonp.rs. Приступљено 21. 8. 2015. 
  4. ^ „Altun-alem džamija”. Spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 21. 8. 2015. 
  5. ^ „Sve o Altun-alem džamiji”. Ras.rs. 30. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 16. 01. 2016. Приступљено 21. 8. 2015. 
  6. ^ www.novipazar.com. „Altun-alem džamija”. Novipazar.com. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2015. Приступљено 21. 8. 2015. 
  7. ^ „Otvoren Islamski centar i dzamija”. Vesti-online.com. Приступљено 21. 8. 2015. 
  8. ^ „Obnovljena i otvorena altun-alem dzamija u Novom Pazaru”. Rijaset.ba. 1. 8. 2011. Приступљено 21. 8. 2015. 

Спољашње везе[уреди]