Алуминијум сулфат
(преусмерено са Алуминијум-сулфат)
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC називs
Алуминијум сулфат
хексахидрат | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.030.110 |
| EC број | 233-135-0 |
| Е-бројеви | E520 (регулатор киселости, ...) |
| MeSH | Aluminium+sulfate |
| RTECS | BD1700000 |
| UNII | |
| |
| |
| Својства | |
| Al2(SO4)3·16H2O | |
| Моларна маса | 342,15 g/mol (анхидрована со) |
| Агрегатно стање | бела кристална супстанца |
| Густина | 2,672 g/cm³, основно |
| Тачка топљења | 770 °C распада се |
| 870 g/L | |
| Сродна једињења | |
Други катјони
|
галијум-сулфат магнезијум-сулфат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Алуминијум сулфат је доста заступљен у хемијској индустрији. Користи се за производњу папира, пречишћавање воде за пиће и пречишћавање отпадних вода.
Веома је ефективан у убијању Шпанских пужева.
Добијање[уреди | уреди извор]
Алуминијум сулфат се може добити растварањем алуминијум хидроксида, Al(OH)3, у сумпорниј киселини, H2SO4 Та реакција се одвија на следећи начин:
2Al(OH)3 + 3H2SO4 + 10H2O → Al2(SO4)3·16H2O
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Партициони коефицијент[3] (ALogP) | -10,7 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -2,2 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 351,0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
