Алуминијум сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алуминијум сулфат
Алуминијум сулфат хексахидрат
Називи
IUPAC називs
Алуминијум сулфат
хексахидрат
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.110
EC број 233-135-0
Е-бројеви E520 (регулатор киселости, ...)
MeSH Aluminium+sulfate
RTECS BD1700000
UNII
Својства
Al2(SO4)3·16H2O
Моларна маса 342.15 g/mol (анхидрована со)
Агрегатно стање бела кристална супстанца
Густина 2.672 g/cm³, основно
Тачка топљења 770 °C распада се
870 g/L
Сродна једињења
Други катјони
галијум-сулфат
магнезијум-сулфат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Алуминијум сулфат је доста заступљен у хемијској индустрији. Користи се за производњу папира, пречишћавање воде за пиће и пречишћавање отпадних вода.

Веома је ефективан у убијању Шпанских пужева.

Добијање[уреди]

Алуминијум сулфат се може добити растварањем алуминијум хидроксида, Al(OH)3, у сумпорниј киселини, H2SO4 Та реакција се одвија на следећи начин:

2Al(OH)3 + 3H2SO4 + 10H2O → Al2(SO4)3·16H2O

Особине[уреди]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[3] (ALogP) -10,7
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -2,2
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 351,0

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]