Алфи Кабиљо
| Алфи Кабиљо | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. децембар 1935. |
| Место рођења | Загреб, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 1. април 2025. (89 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
Алфонс Алфи Кабиљо (Загреб, 22. децембaр 1935 — Загреб, 1. април 2025) био је југословенски и хрватски композитор и музичар. Компоновањем се бавио више од 60 година.[1] За то време створио је опус од више од 40 филмова и више од 100 звучних записа за епизоде, једанаест мјузикала, два музичка филма и два балета.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у породици сефардских Јевреја,[2] пореклом из Сарајева, од оца Ашера и мајке Рахеле (р. Шемо).[3] Мајка му је рођена у Броду, а деда по мајци у бугарском мјесту Русе. Одгајан је на матерњем јудејско-шпанском (ладино) језику.[2] Његова породица је једна од две загребачке јеврејске породице која је преживела НДХ.[2] Иако су више пута одвођени у усташки затвор, пуштани су захваљујући различитим интервенцијама.[3]
Музици га је подучавао хрватски композитор Рудолф Мац, а касније је уписао музичку школу Ватрослав Лисински. Роџер Самин му је помогао да усаврши своје композиторске вештине. [4] Иако је дипломирао на Архитектонском факултету Свеучилишта у Загребу, Алфи Кабиљо то никада није искористио.[1] Већи део живота провео је у загребачком насељу Шалата, иако се кратко задржао у Паризу. [5] Кабиљо је бивши председник Хрватског друштва складатеља и члан организације ФИДОФ.[4]
Каријера
[уреди | уреди извор]Алфи је своју прву песму написао када је имао осам година.[1]
Од тада је писао звучне записе за различите филмове, укључујући филм Маказе из 1991. са Шерон Стоун и Ронијем Коксом у главним улогама и филм Девојка из 1986. године. Написао је и звучне записе за преко 100 телевизијских епизода, укључујући хрватску ТВ мини-серију Љубав или смрт према роману Ивана Кушана, ТВ серију Не дај се Флоки и серију о славном проналазачу Николи Тесли.
Његове песме су певали награђивани певачи као што су Иво Робић и Тереза Кесовија.[4]
Кабиљово најпродаваније и најпознатије дело је мјузикл Јалта, Јалта, за који је 2004. године добио награду Порин за магнум опус.[4] До данас, мјузикл је три пута објављен у аудио формату, а прву премијеру имао је 1971. године. Сва три издања су распродата пре више деценија.[1]
Приватан живот
[уреди | уреди извор]Имао је сина Илана, који је певач[6] и ћерку Данијелу, која је била запосленик Уједињених нација и Интерпола. Од сина и ћерке има по двије унуке.[2]
Преминуо је 1. априла 2025. године у Загребу.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Skender, Melisa (2004-03-02). „'Jalta, Jalta' će ponovo puniti kazališta” ['Jalta, Jalta' will pack theatres again]. Nacional (на језику: Croatian). бр. 433. Архивирано из оригинала 2012-07-28. г. Приступљено 2019-09-16.
- ^ а б в г „Jutarnji list - NAŠ SLAVNI SKLADATELJ ZA JUTARNJI 'Zašto ne vole Židove i zbog čega predsjednici nisam dao dopuštenje da koristi moju pjesmu'”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2016-03-05. Приступљено 2024-10-10.
- ^ а б „KABILJO, Alfi (Alfons) – Židovski biografski leksikon” (на језику: хрватски). Приступљено 2024-10-10.
- ^ а б в г „Alfi Kabiljo”. Croatian Pop Music (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 2012-12-28. г. Приступљено 2008-09-28.
- ^ Iličković, Mladen (2007-05-14). „KBC Šalata sustavno truje Zagrepčane”. H-Alter (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 2012-07-22. г. Приступљено 2008-08-07.
- ^ „Sin slavnog skladatelja hitovima je osvojio scenu devedesetih, a onda se povukao: Evo kako danas živi Ilan Kabiljo”. tportal.hr. Приступљено 2023-03-26.
- ^ „ALFI KABILJO (Zagreb, 22. prosinca 1935. – Zagreb, 1. travnja 2025.)”. ХДС. 1. 4. 2025. Приступљено 1. 4. 2025.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Snješka Knežević, Aleksander Laslo (2011). Židovski Zagreb. Zagreb: AGM, Židovska općina Zagreb. ISBN 978-953-174-393-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алфи Кабиљо на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Алфи Кабиљо на веб-сајту Discogs (језик: енглески)