Алфредо Фони
| Алфредо Фони | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Фони 1950-их | ||||||||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||||||||
| Датум рођења | 20. јануар 1911. | |||||||||||||||
| Место рођења | Удине, Краљевина Италија | |||||||||||||||
| Датум смрти | 28. јануар 1985. (74 год.) | |||||||||||||||
| Место смрти | Лугано, Швајцарска | |||||||||||||||
| Висина | 1.72 м | |||||||||||||||
| Позиција | Одбрамбени играч | |||||||||||||||
| Сениорска каријера | ||||||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||||||||
| 1927–1929. | Удинезе | |||||||||||||||
| 1929–1931. | Лацио | 39 | (2) | |||||||||||||
| 1931–1934. | Падова | |||||||||||||||
| 1934–1947. | Јувентус | 266 | (5) | |||||||||||||
| Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||
| 1936–1942. | Италија | 23 | (0) | |||||||||||||
| Тренерска каријера | ||||||||||||||||
| 1947–1948. | Венеција | |||||||||||||||
| 1948–1949. | Кјасо | |||||||||||||||
| 1950–1951. | Сампдорија | |||||||||||||||
| 1952–1955. | Интер Милано | |||||||||||||||
| 1954–1958. | Италија | |||||||||||||||
| 1960–1961. | Рома | |||||||||||||||
| 1961. | Кјасо | |||||||||||||||
| 1964–1967. | Швајцарска | |||||||||||||||
| 1968–1969. | Интер Милано | |||||||||||||||
| 1970–1971. | Белинцона | |||||||||||||||
| 1972–1973. | Мантова | |||||||||||||||
| 1974–1975. | Лугано | |||||||||||||||
| 1976–1977. | Лугано | |||||||||||||||
Награде
| ||||||||||||||||
Алфредо Фони (20. јануар 1911 – 28. јануар 1985) био је италијански фудбалер 1930-их, а касније и тренер, који је играо на позицији одбрамбеног играча. Он је један од само четири играча који су освојили и олимпијску златну медаљу и Светско првенство у фудбалу са италијанском фудбалском репрезентацијом.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]
Фони је рођен у Удинама, а професионално је дебитовао у локалном клубу Удинезе са 16 година, 1927. године, у Прима дивизији (претходници италијанске Серије А ); касније се преселио у Лацио 1929. године. Касније се, након неколико сезона у Роми, накратко преселио у Падову .
Фони је касније прешао у Јувентус 1934. године, замењујући Вирџинија Розету. Заједно са саиграчем Пјетром Равом у торинском клубу, формирао је једно од најбољих одбрамбених линија у Италији, и на свету, освојивши Летње олимпијске игре 1936. и Светско првенство у фудбалу 1938. са Италијом, као и титулу шампиона 1935. са Јувентусом, као и два Купа Италије 1938. и 1942. године. Остао је у клубу до 1947. године, а између 1934. и 1947. године није пропустио ниједну утакмицу седам сезона заредом.
Укупно је одиграо 266 лигашких утакмица са Јувентусом и 370 утакмица у Серији А, након што је дебитовао у такмичењу 2. фебруара 1930. године са Лациом против Про Верчелија . Прешао је у Кјасо током сезоне 1948–49, забележивши само три наступа у лиги, пре него што се пензионисао.[2][3]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Фони је дебитовао за репрезентацију Италије 3. августа 1936. године на Летњим олимпијским играма у Берлину, у победи од 1 : 0 над Сједињеним Државама, помажући Италији да освоји златну медаљу на такмичењу.[4]
Постао је стални члан стартне поставе на Светском првенству у фудбалу 1938. године, заменивши бека Роме Ералда Монцеља, стартовао је поред свог саиграча из Јувентуса Раве и помогао Италији да одбрани титулу на Светском првенству. Завршио је своју репрезентативну каријеру 1942. године, са 23 наступа; заједно са Пјетром Равом, Серђом Бертонијем и Угом Локателијем, Фони је један од само четири италијанска играча који су икада освојили и олимпијски турнир и Светско првенство.[5][6]
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Након пензионисања, био је тренер у Италији и Швајцарској, иако Италија није успела да се квалификује за Светско првенство 1958. године.[7] Освојио је два узастопна скудета са Интером 1953. и 1954. године, и Куп сајамских градова са Ромом 1961. године. Касније је био селектор Швајцарске на Светском првенству у фудбалу 1966. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Alfredo Foni”. Olympedia. Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ „Alfredo Foni”. Enciclopediadelcalcio.com. Архивирано из оригинала 8. 5. 2008. г..
- ^ „Foni, Alfredo”. www.enciclopediadelcalcio.it (на језику: италијански). Enciclopedia del Calcio. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ „Foni, Alfredo”. www.enciclopediadelcalcio.it (на језику: италијански). Enciclopedia del Calcio. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ „Capitolo VIII: Ritratti dei Campioni del Mondo: 1938 Italia” (на језику: италијански). Storie di Calcio. Архивирано из оригинала 8. 9. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2015.
- ^ „Nazionale in cifre: Foni, Alfredo”. www.figc.it (на језику: италијански). FIGC. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ „Switzerland - Trainers of First and Second Division Clubs”. Rsssf.com. 20. 6. 2007. Архивирано из оригинала 27. 6. 2008. г..
- Рођени 1911.
- Умрли 1985.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1936.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Италију
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1936.
- Селектори на Светском првенству у фудбалу 1966.
- Тренери ФК Рома
- Тренери ФК Сампдорија
- Тренери ФК Венеција
- Фудбалери светски прваци
- Фудбалери на Светском првенству 1938.
- Фудбалери Серије А
- Фудбалери Јувентуса
- Фудбалери Лација
- Фудбалери Падове
- Фудбалери Удинезеа
- Италијански фудбалски тренери
- Тренери ФК Интер
- Италијански фудбалери
- Италијански фудбалски репрезентативци
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Италијански олимпијци на Летњим олимпијским играма 1936.