Алфред Кастлер
Алфред Кастлер | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. мај 1902. |
Место рођења | Гебвилер, Немачко царство |
Датум смрти | 7. јануар 1984.81 год.) ( |
Место смрти | Бандол, Француска |
Научни рад | |
Поље | Физика |
Награде | Нобелова награда за физику (1966) |
Алфред Кастлер (франц. Alfred Kastler, 3. мај 1902. – 7. јануар 1984) био је француски физичар, који је 1966. године добио Нобелову награду за физику „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима”.[1]
Професор Кастлер је умро 7. јануара 1984. године у Бандолу, Француска.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Кастлер је рођен у Гебвилеру (Алзас, Немачко царство), а касније је похађао Лицеј Бартолди у Колмару, Алзас, и Вишу нормалну школу у Паризу 1921. Након студија, 1926. је почео да предаје физику на Лицеју у Милузу, а затим предавао на Универзитету у Бордоу, где је био универзитетски професор до 1941. Жорж Бруа га је замолио да се врати у Вишу нормалну школу, где је коначно добио катедру 1952. године.
Сарађујући са Жаном Броселом, истраживао је квантну механику, интеракцију између светлости и атома и спектроскопију. Кастлер је, радећи на комбинацији оптичке и магнетне резонанце, развио технику „оптичког пумпања“.[3][4][5] Ти радови су довели до комплетирања теорије ласера и масера.[6][7]
Он је добитник Нобелове награде за физику 1966. године „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанција у атомима“.
Он је био председник одбора Институт за теоријску и примењену оптику и био је први председник невладине организације (НВО) Акција против глади.[8][9][10]
Кастлер је писао и поезију (на немачком). Године 1971, објавио је Europe, ma patrie: Deutsche Lieder eines französischen Europäers (тј. Европа, моја домовина: немачке песме француског Европљанина). Године 1976, Кастлер је изабран у Америчко филозофско друштво.[11] Године 1978, постао је страни члан Краљевске холандске академије уметности и наука.[12] Године 1979, Кастлер је награђен медаљом Вилхелма Екснера.[13]
Лабораторија Кастлер-Бросел[уреди | уреди извор]
Професор Кастлер је провео већи део своје истраживачке каријере на Вишој нормалној школи у Паризу, где је започео каријеру после рата са својим учеником, Жаном Броселом, у малој истраживачкој групи за спектроскопију.
Током четрдесет година које су уследиле, ова група је обучила многе младе физичаре и имала значајан утицај на развој науке атомске физике у Француској. Херцијанска спектроскопска лабораторија је тада преименована у Лабораторија Кастлер-Бросел 1994. године и добила је део своје лабораторије на Универзитету Пјер и Марија Кири углавном на Вишој нормалној школи.
Професор Кастлер је умро 7. јануара 1984. у Бандолу, Француска.[14]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1966”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Sullivan, Walter (8. 1. 1984). „Dr. Alfred Kastler, 81, Nobel Prize-Winner, Dies”. The New York Times. Приступљено 2010-11-06.
- ^ Taylor, Nick (2000). LASER: The inventor, the Nobel laureate, and the thirty-year patent war. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-83515-0. Page 56.
- ^ Demtroder, W. (1998). Laser Spectroscopy: Basic Concepts and Instrumentation. Berlin: Springer.
- ^ „Lamp 4462” (gif). sintecoptronics.com. Приступљено 2018-12-27.
„Lamp 5028” (gif). sintecoptronics.com. Приступљено 2018-12-27. - ^ Townes, Charles H. (1964-12-11). „Production of coherent radiation by atoms and molecules - Nobel Lecture” (PDF). The Nobel Prize. стр. 63. Архивирано (pdf) из оригинала на датум 2020-08-27. Приступљено 2020-08-27. »We called this general type of system the maser, an acronym for microwave amplification by stimulated emission of radiation. The idea has been successfully extended to such a variety of devices and frequencies that it is probably well to generalize the name - perhaps to mean molecular amplification by stimulated emission of radiation.«
- ^ Mario Bertolotti (2004). The History of the Laser. CRC Press. стр. 180. ISBN 978-1420033403.
- ^ „About Action Against Hunger Canada | Action Against Hunger”. actioncontrelafaim.ca (на језику: енглески). Приступљено 2017-07-27.
- ^ „Mr. Ashwini Kakkar elected chairman of Action Against Hunger's International network”.
- ^ Desjeux, JF; Briend, A; Prudhon, C; Greletty, Y; Golden, MH (1998). „Definition and evaluation of therapeutic food for severely malnourished children in situations of humanitarian emergencies”. Bull Acad Natl Med. 182 (8): 1679—90; discussion 1691—5. PMID 10188315.
- ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2022-07-25.
- ^ „A.H.F. Kastler (1902 - 1984)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Приступљено 19. 7. 2015.
- ^ Editor, ÖGV. (2015). Wilhelm Exner Medal. Austrian Trade Association. ÖGV. Austria.
- ^ Sullivan, Walter (8. 1. 1984). „Dr. Alfred Kastler, 81, Nobel Prize-Winner, Dies”. The New York Times. Приступљено 2010-11-06.
Литература[уреди | уреди извор]
- Nobelstiftelsen (1972). Nobel Lectures, Physics 1963–1970. Amsterdam: Elsevier Publishing Company. ISBN 0-444-40993-9.
- Kastler A (октобар 1967). „Optical Methods for Studying Hertzian Resonances”. Science. 158 (3798): 214—221. Bibcode:1967Sci...158..214K. PMID 17839496. doi:10.1126/science.158.3798.214.
- Kastler A (јул 1950). „Applications of polarimetry to infra-red and micro-wave spectroscopy”. Nature. 166 (4211): 113. Bibcode:1950Natur.166..113K. PMID 15439165. S2CID 4192600. doi:10.1038/166113a0
.
- J.R. Singer, Masers, John Whiley and Sons Inc., 1959.
- J. Vanier, C. Audoin, The Quantum Physics of Atomic Frequency Standards, Adam Hilger, Bristol, 1989.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Алфред Кастлер на сајту Nobelprize.org including the Nobel Lecture, December 12, 1966 Optical Methods for Studying Hertzian Resonances
- Alfred Kastler biography at Timeline of Nobel Winners
- Алфред Кастлер на сајту MGP (језик: енглески)