Алфред Розенцвајг

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Алфред Розенцвајг
Пуно имеАлфред Розенцвајг (Ненад Митров)
Датум рођења(1896-04-28)28. април 1896.
Место рођењаВуковар,, Аустроугарска Аустроугарска
Датум смрти7. јул 1941.(1941-07-07) (45 год.)
Место смртиНови Сад,, Мађарска Хортијева Мађарска

Алфред Розенцвајг (Вуковар, 28. април 1896 — Нови Сад, 7. јул 1941) је био српски песник јеврејског порекла, рођен 1896 у Вуковару.[1][2] у Вуковару, тада Аустроугарској. Умро је 7. јула 1941. године у Новом Саду.[1]

Стварао је под псеудонимом Ненад Митров и иза себе оставио само две збирке песама, једну књигу у коауторству са Младеном Лесковцем, Жарком Васиљевићем и Душаном Микићем и велики број песама у различитим публикацијама.

Савременици, попут Лесковца, описују га као човека благе нарави, превасходно лиричара, који у својим песмама гаји љубав пуну трагизма, горчине и неостварене жудње. Лесковац га такође описује као човека гладног знања, који је "због Леопардија научио италијански, ради Бодлера француски, те сав био уроњен у античку поезију".

1941. по доласку мађарског и немачког окупатора у Нови Сад, у ком је живео, бива отпуштен из државне службе и присиљен на извршавање тешких физичких послова. Ускоро бива хапшен и саслушаван у вези са његовим нећаком Виктором Розенцвајгом, комунистом и такође песником који се крио од полиције.

Да би избегао даљу тортуру, угушио се гасом у свом стану 7. јула исте године, иза себе остављајући велики број необјављених песама.[1]

Стил и теме[уреди | уреди извор]

Као што је речено, Розенцвајг, односно, Митров је био превасходно лирски песник. Прве стихове је објавио у Савременику 1915. године.[1] У својој збирци Две душе (1927) говори о неузвраћеној љубави према извесној Марији Александровој. У истој збирци негује углавном катрене различитих видова римовања. Осетно је његово отуђење од света у својој љубави, чежња и тежња да се, како наводи проф. Деретић: "свој лични удес уздигне до метафизичке побуне против судбине, напор који је слама у изражајној спутаности".

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Две душе, Нови Сад: Славија, 1927.
  • Кроз кланце јадиковце, Загреб : Књижара З. и В. Васића, 1928.
  • Три према један за поезију, Нови Сад: Славија, 1934. (у коауторству са М. Лесковцем, Д. Микићем и Жарком Васиљевићем)
  • Позно биље: сабране песме, Београд : Службени гласник, 2013. (приредила Драгана Тодоресков)
  • Дневник : (1914-1917) : (1937-1940) / Ненад Митров ; приредили Драгана В. Тодоресков и Огњен Карановић ; [превод са немачког Светлана Вучковић, превод са латинског и француског Даниела Кермеци]. - Нови Сад : Градска библиотека, 2014 (Нови Сад : Сајнос). - 354 стр. ; 19 cm. - (Новосадски манускрипт)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 516. 
  2. ^ У књизи сабраних песама Позно биље, приредила Драгана Белеслијин, Београд: Службени гласник, 2013. као година рођења се наводи 1894.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Три према један за поезију, Нови Сад: Славија, 1934. (у коауторству са М. Лесковцем, Д. Микићем и Жарком Васиљевићем)
  • Две душе, Нови Сад: Славија, 1927.
  • Позно биље: сабране песме, Београд : Службени гласник, 2013. (приредила Драгана Тодоресков)
  • Чланци и есеји, Младен Лесковац. Нови Сад : Матица српска, 1949.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Розенцвајг&oldid=27507350”