Ал Каида

Из Википедије, слободне енциклопедије
Застава коју користе исламисти повезани са Ал Каидом

Ал Каида (арап. القاعدة‎база, темељ или фундамент) је светска милитантна сунитска исламистичка организација коју су основали Осама бин Ладен, Абдулах Јусуф Азам[1] и још неколико особа,[2] у временском периоду између августа 1988.[3] и краја 1989. године,[2] а порекло има у арапским добровољцима који су се борили против Совјетског Савеза у рату у Авганистану осамдесетих година 20. века.[4][5] Дјелује као мрежа коју чини мултинационална, бездржавна војска[6] и исламистичка, екстремистичка, салафистичко-вехабистичка џихадистичка група.[7] Као терористичка група означена је од стране Савета безбедности ОУН, Организације Северноатлатског споразума, Европске уније, Сједињених Држава, Русије, Индије и разних других земаља. Ова организација је вршила бројне нападе на мете које сматра кафирским („невјерничким”).[8]

Екстремистички муслимански покрети пре Јусуфа Азама, углавном су били усмерени на локална национално-ослободилачка питања или проблеме либерализације друштва. Он је, међутим, афирмисао принципе формирања идеолошке и парамилитарне инфраструктуре глобализације радикалног ислама. Азам је идеју планетарног џихада развио филозофски, а и лично је, учествујући у рату у Авганистану против совјетске окупације, успешно доприносио регрутовању и обуци муџахедина из целог муслиманског света, постављајући правац за развој Ал Каиде.

Ова мрежа је одговорна за више тешких терористичких напада, као нпр. напади 11. септембра 2001. након којих САД покрећу «рат против тероризма» нападом на Авганистан у октобру 2001. године, који битно слаби и тера њене чланове из те земље. Након тога ал Каида се реорганизује и спрема на нове нападе.

Историја[уреди]

Ал Каида води корене из времена совјетске инвазије на Авганистан, када се велики број муслиманских бораца из целог света придружио локалном муџахединском покрету отпора, који су највећим делом финансирале Сједињене Државе и Пакистан. Претеча Ал Каиде била је МАК – Служба за подршку (Maktab Khadamāt al-Mujāhidīn al-'Arab), коју је у Пешавару на авганистанској граници основао Јусуф Азам је с циљем да у рату против неверника и комуниста прикупља финансијску помоћ и организује борбену обуку за добровољце из целог света који су спремни за учешће у џихаду и да дају живот «на Алаховом путу».

Према писањима пакистанских медија Осама бин Ладен се, као богаташки син који је био спреман да практично помогне џихад, појавио у Пешавару 1981. године. У оквиру Канцеларије хадамат, он је Азаму био помоћник и ученик и званично се бавио обезбеђивањем путних и смештајних трошкова за добровољце, административним односима са пакистанским властима и другим логистичким пословима. Притом, успостављена је и стална курирска и снабдевачка веза између Пешавара и територија Авганистана на којима су деловале исламске милиције блиске шеиху Јусуфу Азаму. Осама је 1984. основао и специфичну институцију Баит ул-Ансар (Кућа помагача), која је најпре унапредила Азамове потенцијале за подршку долазећим «авганистанским Арапима», а касније је представљала и темељ за формирање посебне милиције, односно међународне мреже Ал Каида.

После Азамовог убиства 1989, Осама се као херој вратио у Саудијску Арабију нудећи своје борце за протеривање «неверничких», углавном америчких трупа, које су водећи Први заливски рат за одбрану Кувајта, већ биле стациониране у појединим муслиманским земљама. Међутим, двор у Ријаду није прихватио његове идеје, већ се окренуо својим западним савезницима, а Бин Ладен је чак и протеран и следио је поступак да му се одузме држављанство. Он је, међутим, наишао на добар пријем у Судану, где су, како се сматра и сковани планови за први озбиљан терористички напад на америчке амбасаде у Танзанији и Кенији.

Вође ал Каиде тврде да САД и Велика Британија угњетавају муслимане и за врбовање и радикализовање младих муслимана, на руку им иде и америчку инвазију и окупацију Ирака, присуство америчких трупа у исламским земљама и отворена подршка Израелу, против Палестинаца.

И поред чињенице да владајуће структуре у већини исламских земаља осуђују деловање Ал Каиде, и спроводе одређене мере борбе против терориста, значајан проценат јавног мњења у многим исламским земљама даје експлицитну или имплицитну подршку Ал Каиди.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Bill Moyers Journal. A Brief History of Al Qaeda”. PBS.com. July 27, 2007. Приступљено March 31, 2012. 
  2. 2,0 2,1 United States v. Usama bin Laden et al., Cr. 1023, Testimony of Jamal Ahmed Mohamed al-Fadl (SDNY February 6, 2001).
  3. Bergen (2006). стр. 75..
  4. „Al-Qaeda's origins and links”. BBC News. July 20, 2004. Приступљено June 3, 2014. 
  5. Cooley, John K. (Spring 2003). „Unholy Wars: Afghanistan, America and International Terrorism” (reprint). Demokratizatsiya. 
  6. Gunaratna (2002). стр. 95–96.. "Al-Qaeda's global network, as we know it today, was created while it was based in Khartoum, from December 1991 till May 1996. To coordinate its overt and covert operations as al-Qaeda's ambitions and resources increased, it developed a decentralized, regional structure. [...] As a global multinational, al-Qaeda makes its constituent nationalities and ethnic groups, of which there are several dozen, responsible for a particular geographic region. Although its modus operandi is cellular, familial relationships play a key role."
    See also:
    • Naím, Moisés (January–February 2003). „The Five Wars of Globalization”. Foreign Policy (134): 28—37. 
  7. „Middle East | Wahhabi opponent killed in Iran”. BBC News. June 26, 2007. Приступљено August 18, 2014. 
  8. Jihadi Terrorism and the Radicalisation Challenge: p.219, Rik Coolsaet – 2011

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]