Пређи на садржај

Ал Пачино

С Википедије, слободне енциклопедије
Ал Пачино
Пачино (2006)
Лични подаци
Пуно имеАлфредо Џејмс Пачино
Датум рођења(1940-04-25)25. април 1940.(85 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Занимањеглумац
Породица
Партнери
Деца4
Рад
Активни период1967—данас
Веза до IMDb-а

Алфредо Џејмс Пачино (енгл. Alfredo James Pacino; Њујорк, 25. април 1940), често правописно неправилно као „Паћино”, амерички је глумац.[1] Добио је многа признања, укључујући Оскара, две Тони награде и две Еми награде, постигавши троструку круну глуме. Такође је добио четири Златна глобуса, БАФТА, две награде Удружења филмских глумаца, а награђен је наградом Сесил Б. Демил 2001, АФИ наградом за животно дело 2007, Националном медаљом уметности 2011. и почастима Кенеди центра 2016.[2][3][4][5]

Као методски глумац, Пачино је студирао у ХБ Студију и Студију глумаца, где су га предавали Чарли Лотон и Ли Стразберг. Пачино је добио Оскара за најбољег глумца за улогу у Мирису жене (1992). Његове друге улоге номиноване за Оскара биле су у филмовима Кум (1972), Серпико (1973), Кум II (1974), Пасје поподне (1975), ... И правда за све (1979), Дик Трејси (1990), Гленгари Глен Рос (1992) и Ирац (2019). Његове друге запажене улоге су Паника у Нидл Парку (1971), Страшило (1973), Глуварење (1980), Лице са ожиљком (1983), Кум III (1990), Карлитов пут (1993), Врелина (1995), Дони Браско, Ђавољи адвокат, (1999), Инсомнија (2002), Играј своју игру 3 (2007), Било једном у Холивуду (2019) и Гучијеви (2021).

На телевизији, Пачино је глумио у више продукција за ХБО, укључујући Анђели у Америци (2003) и биографски филм о Џеку Кеворкијану Ти не знаш Џека (2010), освојивши за награду Еми за најбољег главног глумца у мини серији или филму. Пачино је глумио у Ловци (2020–23). Такође је имао дугу каријеру на сцени. Двоструки је добитник награде Тони, освојивши награду за најбољег глумца у представи у Да ли тигар носи кравату? (1969) и најбољи глумац у представи за Основна обука Павла Хумела (1977).

Пачино је дебитовао као редитељ документарцем У потрази за Ричардом (1996). Играо је главну улогу на сцени 1977. Такође је глумио Шајлока у адаптацији играног филма из 2004. и сценској продукцији Млетачког трговаца из 2010. године. Пачино је режирао и глумио у филмовима Кинеска кафа (2000), Вилде Саломе (2011) и Саломе (2013). Од 1994. је заједнички председник Глумачког студија.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Менхетну, Њујорк (САД), 25. априла 1940. године, од оца Салватореа Пачина и мајке Роуз Џерард. Отац му је пореклом из Италије.[1] Родитељи су му се развели када је имао две године и он се са мајком сели у Бронкс (Њујорк) да живи са мајчиним родитељима.[6] Његов отац Салваторе је одселио у Ковину (Калифорнија), где је радио као продавац осигурања и поседовао је ресторан који се звао Pacino's Lounge.

Похађао је Менхетнску школу сценских уметности, а касније и глуму са учитељем глуме Лијем Страсбергом. Познат је постао глумећи Мајкла Корлеонеа у филму Кум 1972. и за ту улогу је номинован Оскаром као најбољи споредни глумац.[7] Касније филмска каријера му иде узлазним путем и глуми у познатим филмовима као што су: Серпико, Кум 2, Лице са ожиљком, Кум 3 и Мирис жене, за кога добија Оскара као најбољи главни глумац.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Иако се никад није женио, Пачино има четворо деце; Џули Мари са учитељицом глуме Џан Тарант и близанце Антона и Оливију са бившом девојком Беверли Д’Анџело, четврто дете добио је у 83. години.[8]

Освојене награде

[уреди | уреди извор]

Номинације

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Ала Паћина
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1969. Ја, Натали Me, Natalie Тони
1969. Out of It Реј
1971. Паника у парку дроге The Panic in Needle Park Боби
1972. Кум The Godfather дон Мајкл Корлеоне
1973. Страшило Scarecrow Франсис Лајонел „Лајон” Делбучи
1973. Серпико Serpico Френк Серпико
1974. Кум 2 The Godfather: Part II дон Мајкл Корлеоне
1975. Пасје поподне Dog Day Afternoon Сони
1977. Боби Дирфилд Bobby Deerfield Боби Дирфилд
1979. ...И правда за све ...And Justice for All Артур Керкланд
1980. Глуварење Cruising Стив Бернс
1982. Писац, писац Author! Author! Ајван Травалијан
1983. Лице са ожиљком Scarface Тони Монтана
1985. Револуција Revolution Том Доб
1989. Море љубави Sea of Love детектив Френк Келер
1990. The Local Stigmatic Грејам (и режија)
1990. Дик Трејси Dick Tracy Биг Бој Каприс
1990. Кум 3 The Godfather: Part III дон Мајкл Корлеоне
1991. Френки и Џони Frankie and Johnny Џони
1992. Гленгари Глен Рос Glengarry Glen Ross Рики Рома
1992. Мирис жене Scent of a Woman потпуковник Френк Слејд
1993. Карлитов пут Carlito's Way Карлито Чарли Бриганте
1995. Дан за сећање Two Bits Џитано Сабатони
1995. Врелина Heat поручник Винсент Хана
1996. Градска скупштина City Hall градоначелник Џон Папас
1997. Дони Браско Donnie Brasco Бенџамин Лефти Руџијеро
1997. Ђавољи адвокат The Devil's Advocate Џон Милтон
1999. Пробуђена савест The Insider Лоуел Бергман
1999. Свака божја недеља Any Given Sunday Тони Д’Амато
2000. Кинеска кафа Chinese Coffee Хари Левин и режија
2002. Несаница Insomnia детектив Вил Дормер
2002. Симона Simone Виктор Тарански
2002. Људи које знам People I Know Илај Верман
2003. Регрут The Recruit Волтер Берк
2003. Ђиљи Gigli Старкман
2004. Млетачки трговац The Merchant of Venice Шајлок
2005. Све за лову Two for the Money Волтер Ејбрамс
2007. 88 минута 88 Minutes Џек Грам
2007. Играј своју игру 3 Ocean's Thirteen Вили Бенк
2007. Rififi
2008. Правично убиство Righteous Kill
2008. Dali & I: The Surreal Story Салвадор Дали
2012. Усправљени момци Stand up guys Валентине "Вал"
2019. Било једном у Холивуду Once Upon a Time in Hollywood Марвин Шварц
2019. Ирац The Irishman Џими Хофа
2021. Гучијеви House of Gucci Алдо Гучи

Познати глумци са којима је сарађивао

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Al Pacino - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-03. 
  2. ^ „Ready for My deMille: Profiles in Excellence – Al Pacino, 2001”. Golden Globe Awards. јун 2020. Архивирано из оригинала 1. 1. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2023. 
  3. ^ „Pacino 'overwhelmed' by AFI honor”. The Hollywood Reporter. 11. 6. 2007. Архивирано из оригинала 1. 1. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2023. 
  4. ^ „Al Pacino accepts National Medal of Arts at White House”. BBC News. 14. 2. 2012. Архивирано из оригинала 16. 6. 2020. г. Приступљено 1. 1. 2023. 
  5. ^ „Kennedy Center Honors: Al Pacino, The Eagles, James Taylor Among Those Feted”. The Hollywood Reporter. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 1. 1. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2023. 
  6. ^ „10 razloga da ponovo gledate filmove Al Paćina”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-01. Приступљено 2023-02-03. 
  7. ^ „Al Pacino | Biography, Movies, Scarface, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-03. 
  8. ^ NME (2024-05-21). „Al Paćino se ne zaustavlja: Slavni glumac uskoro ponovo u ulozi šefa mafije”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-22. 
  9. ^ „Al Paćino - Izreke i citati | Edukacija”. edukacija.rs. Приступљено 2023-02-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]