Амаласунта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Амаласунта
Nuremberg chronicles f 143r 3.jpg
Амаласунта, краљица Острогота
Датум рођења495.
Датум смрти30. април 535.
Место смртиЈезеро Болсена
ДинастијаАмала
ОтацТеодорих Велики
МајкаAudofleda
СупружникEutharic
ПотомствоАталарик, Матасвента
ПретходникТеодорих Велики
НаследникТеодад

Амаласунта или Амаласвинта (гот. Amalaswintha ?-535) била је кћерка остроготског краља Италије Теодорика Великог и доцније краљица Острогота.[1] Била је добро образована и говорила је течно латински, грчки и готски.

Регент Аталарику[уреди]

Најпре се тајно удала за роба, кога онда њена мајка убија. Затим се 515. године удала за остроготског племића Еутарика, који је претходно живео у визиготској Иберији. Еутарик је рано умро и оставио је иза себе двоје деце, Аталарика и Матасуенту. Кад јој је умро отац Теодорик Велики 526. године, малољетни син Аталарик га наслеђује, а Амаласунта влада као регент свог сина Аталарика. Мајка је покушала да обезеди Аталарику образовање у духу римске традиције, али готско племство се томе опирало и захтевало је да они имају утицај. Они су захтевали да краљ буде ратнички обучен, а и да пије као остали варвари, што је одвело младог Аталарика рано у гроб. Била је доста непопуларна међу готским племством.

Постаје краљица[уреди]

Одржавале је блиске односе са византијским царем Јустинијаном I. Допустила му је да користи Сицилију као базу за Велизаров напад на Вандале у Северној Африци.[2]

Након смрти сина постаје краљица, а рођак Теодахад јој је био партнер у владавини и касније је издаје. Племство се побунило против ње и затворило ју је на једном острву, где је убијају 535. године, а Теодахад постаје краљ.

После њене смрти[уреди]

Након њене смрти Јустинијан I је послао Велизара и започео Готски рат, поново заузимајући Италију и свргавајући Теодахада.

Референце[уреди]

  1. ^ The Oxford dictionary of Byzantium. Kazhdan, A. P. (Aleksandr Petrovich), 1922-1997., Talbot, Alice-Mary Maffry., Cutler, Anthony, 1934-, Gregory, Timothy E., Ševčenko, Nancy Patterson. New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 9780195187922. OCLC 62347804. 
  2. ^ SARANTIS, ALEXANDER (2009). „War and Diplomacy in Pannonia and the Northwest Balkans during the Reign of Justinian: The Gepid Threat and Imperial Responses”. Dumbarton Oaks Papers. 63: 15—40. ISSN 0070-7546.