Амаркорд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амаркорд
Amarcord.jpg
Амаркорд
Изворни наслов Amarcord
Жанр комедија
Режија Федерико Фелини
Продуцент Франко Кристалди
Главне улоге Бруно Занин
Магали Ноел
Пупела Мађио
Музика Нино Рота
Карло Савина
Година 1973.
Трајање 124 минута
Земља Италија
Француска
Језик италијански
IMDb веза

Амаркорд (итал. „Amarcord“) је сатирична драма Федерика Фелинија из 1973. године. Награђен је Оскаром за најбољи филм на страном језику и номинован за најбољу режију и најбољи сценарио. Поред, тога, „Амаркорд“ је освојио и више од десет различитих међународних награда и признања. По мишљењима многих филмских критичара и поштовалаца Фелинијевог опуса, ово је његов најзначајнији филм. [1] [2]

Филм је у великој мери заснован на стварном животу Федерика Фелинија и његовој раној младости у Риминију, мада је Фелини увек негирао да је било који од његових филмова аутобиографски. [3]

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Бруно Занин Тита
Магали Ноел фризерка Градиска
Пупела Мађио Миранда Бионди, Титина мајка
Армандо Бранчија Аурелио Бионди, Титин отац
Ђузепе Ианигро Титин деда
Стефано Проиети Олива, Титов брат

Име филма[уреди]

Реч (итал. „аmarcord“) потиче из ромањолског дијалекта, који се говори на северу провинције Емилија Ромања, родном крају редитеља Федерика Фелинија. То је у ствари локализам за италијански израз „mi ricordo“, што значи „сећам се“.

Иако је филм на нашим просторима првобитно приказан под оригиналним именом „Амаркорд“, под којим се прославио и стекао култни статус, на појединим телевизијама током деведесетих је приказан и под именом „Сећам се“.

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм прати годину дана живота младог Тите који балансира на граници између детињства и зрелости, окружен читавим низом живописних и ексцентричних ликова у измишљеном граду по имену Борго, на јадранској обали у фашистичкој Италији тридесетих година прошлог века. Фелини претвара свакодневни живот учмале провинције у циркус друштвених ритуала, адолесцентских жеља, мушких фантазија и политичких изврдавања.

Како се време мења и долази пролеће, село одржава фестивал на коме пали симболичну ломачу и слави нови живот. Ово окупљање на главном тргу је прво од многих током читавог филма. Сваки пут када се заједница окупи, њени живописни чланови се приказују у пуној снази, хвалишући се својим бизарним, ишчашеним личностима, а резултат је чиста комика. Неколико сеоских дама носи исцртане обрве у високим, провокативним луковима, у стилу који кипти сексом и драматиком. Филм обилује циркуским, хаотичним тоновима, што отежава праћење чисте структуре заплета; „Амаркорд” се распада у мноштво надреалних секвенци за памћење, од којих неколико прате Титу који тумара живописним провинцијским пејсажом, сазнаје како је локална фризерка стекла надимак, одлази у менталну институцију у посету свом стрицу који одбија да сиђе са дрвета, и замало остварује свој еротски сан са трафиканткињом несвакидашњих облина...

Референце[уреди]

  1. Kezich, Tullio (2006). Federico Fellini. Faber and Faber: New York, pp. 314.
  2. Fava, Claudio G. and Vigano, Aldo, The Films of Federico Fellini, Citadel Press: New York, 1990, pp. 157. Grazzini’s review was first published in Corriere della sera, December 19, 1973.
  3. POLITIKIN ZABAVNIK - za sve od 7 do 107!

Спољашње везе[уреди]