Амбарски мољац
| Амбарски мољац | |
|---|---|
| |
| Adult from Dresden (Germany) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Породица: | Tineidae |
| Род: | Tinea |
| Врста: | T. (= Nemapogon) granella
|
| Биномно име | |
| Tinea (= Nemapogon) granella | |
| Синоними | |
|
Numerous, see text | |
Tinea granella припада породици мољаца Tineidae. Ова породица обухвата више врста које су познате као складишне штеточине. Недавна истраживања су забележила присуство и на Канарским острвима, што показује потребу за мониторингом врста из породица Tineidae у пољопривредним и природним срединама.[1]
Распострањеност и значај
[уреди | уреди извор]Амбарски мољац, синатропна врста, је врста која је распострањена по целој Европи (осим Грчке), северној Африци, Малој Азији, Јапану, Аустралији, Новом Зеланду и Северној Америци.[2] Понекад се јавља у заједници са Sitotroga cerealella и Nemapogon personellus. У српским складиштима јавља се на ражу, пшеници, јечму, овсу, семену детелине и луцерке, сувим гљивама, тестенити, сувим воћним плодовима итд. Нападнуто жито поприма непријатан мирис, који се преноси и на брашно, хлеб и друге производе. претежно се јавља на влажном житу.[3][4]
Морфологија
[уреди | уреди извор]Одрасла јединка је сребрнасто сивих или жућкастих предњих крила на којима се налазе смеђе или црне мрље. [3] Распон крила се креће од 10 до 18 mm, док је тело дуго 6 до 8 mm.[5][3] Основна боја предњих крила је белкасто жућкаста.[3] Дужином предње ивице крила налази се ред црних мрља, које се спајају са мрљама унутар крила и тако формирају неправилну траку. [6] Задња крила су уска, сиве боје и имају ресу од дугих длачица на задњој ивици.[3] Глава је беле боје и на њој се налазе чуперци жућкасто-белих длачица.[1]
Јаја су овална, седефасто сјајне беле боје и налазе се положена у групи.[3]
Одрасла гусеница је жућкасто беле боје, дужине од 7 до 10 mm, са риђом смеђом главом и леђним и аналним штитићем нешто светлије нијансе. На телу гусенице налазе се светло жућкасте длачице. Поред три пара грудних ногу јављају се и пет пари лажних ногу на трбуху.[3] Гусенице се у природи хране трулим дрветом, али више воле гљиве дрвне трулежнице.[4]
Лутка је црвено смеђа, главени део је тамнији од абдоминалног, који се завршава у облику главице. Лутка је дуга око 6-7 mm и налази се у кокону од ретке паучине.[3]
Екологија
[уреди | уреди извор]Типични су ноћни инсекти. После копулације, женке полажу око 100 јаја. Ембрионални развој траје од 10 до 14 дана. Гусенице продиру у зрно, најчешће у пределу клице коју најпре изједају. Када поједу унутрашњост прелазе на друго зрно, повезујући их свиластим нитима, тако да се стварају гомилице од 10 до 20 зрна. Жито је испреплетано паучином и запрљано фецесом, поприма лош мирис. У току развића, гусеница се пресвлачи пет пута. Када гусеница одрасте, продире дубље у слојеве ускладиштеног жита, тавлаче се у пукотине и праве коконе. У коконима гусенице презимљавају, а тек у пролеће прелазе у лутке, а после десетак дана појављује се адулт.[2][3]
Мере заштите
[уреди | уреди извор]Природни непријатељи су осице Hemiteles tinaeae и Nemetris canescens.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gaedike, R.; Falck, P. (2019-09-30). „Tineoidea (Meessiidae, Tineidae) and Glyphipterigidae: Acrolepiinae from the Canary Islands, Spain (Insecta: Lepidoptera)”. SHILAP Revista de lepidopterología (на језику: енглески). 47 (187): 507—517. ISSN 2340-4078. doi:10.57065/shilap.546.
- ^ а б Lee, Dong-June; Bayarsaikhan, Ulziijargal; Na, Sol-Moon; Ko, Jae-Ho; Lee, Tak-Gi; Bae, Yang-Seop (2018-12-01). „Review of the stored product pest genus Nemapogon Schrank, 1802 (Lepidoptera, Tineidae) from Korea”. Journal of Asia-Pacific Biodiversity. 11 (4): 554—559. ISSN 2287-884X. doi:10.1016/j.japb.2018.09.011.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Штрбац, Перо (2002). Штеточине ускладиштених производа и њихова контрола. Нови Сад: Пољопривредни факултет.
- ^ а б Kimber, Ian [2010]: UKmoths – Nemapogon granella. Retrieved 2010-MAY-06.
- ^ Taylor, L. R.; Heath, J.; Emmet, A. Maitland (1980-10). „The Moths and Butterflies of Great Britain and Ireland”. The Journal of Animal Ecology. 49 (3): 1012. ISSN 0021-8790. doi:10.2307/4245. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Zagulyaev, A.K. (1990-01-01), Family Tineidae, BRILL, стр. 26—122, ISBN 978-90-04-61127-6, Приступљено 2025-10-07