Амебијаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амебијаза
лат. Amoebiasis
Класификација и спољашњи ресурси

Амебна дизентерија дебелог црева
ICD-10 A06.
ICD-9 006
MeSH D000562

Амебијаза (лат. amoebiasis) је врста протозоалне инфекције која може бити акутна или хронична, а јавља се у виду запаљења слузнице дебелог црева или других ванцревних манифестација. Узрочник болести је дизентерична амеба (лат. Entamoeba hystolitica), који се јавља у виду вегетативне и цистичне форме. За човека је патогена вегетативна форма овог паразита.[1] Најтежи облик болести је тзв. амебна дизентерија.[2]

Око 90% заражених особа нема никакве симптоме, али болест има потенцијал да постане изразито опасна. Према проценама Светске здравствене организације од амебијазе годишње оболи око 40-50 милиона људи широм света, а између 70.000 и 100.000 случајева се заврши смртним исходом.[3]

Историја[уреди]

Федор А. Лош
Entamoeba histolytica

Федор Александревич Лош је 1875. године у Петрограду пронашао амебу у крваво-слузавом садржају столице човека умрлог од дизентерије[4] и назвао ју је Amoeba coli, али није уочио њено патогено деловање. Тек каснијим испитивањима је утврђено да је овај микроорганизам узрочник једног облика дизентерије и карактеристичних јетрених апсцеса. Разлику између ове амебе и непатогене Entamoeba coli уочио је Шаудин 1903. године и назвао ју је Entamoeba histolytica, истучући тиме њену способност деструкције ткива.[5]

У прошлости се највећи број оболелих јављао у тропским и суптропским крајевима и у земљама са лошим хигијенским стандардима. Ратови и велике сеобе људи распространили су је по целом свету. Данас се амебијаза јавља и у крајевима са умереном климом, али у знатно блажем облику.[5]

Етиологија[уреди]

Узрочник амебијазе, Entamoeba histolytica, се јавља у три облика: вегетативни облик или трофозоит (који се креће помоћу псеудоподија), прелазни облик и тзв. отпорни облик или циста. Циста хистолитичне амебе је обавијена чврстом мембраном која је штити од различитих неповољних утицаја, тако да се дуго може одржати у спољашњој средини и она заправо најчешће преноси болест. Вегетативни и прелазни облик могу бити узрок инфекције, али само при директном контакту.[5]

Извор заразе је оболео човек (тзв. амебоноша), а паразит се избацује преко столице, гноја и других телесних излучевина. Механизам заразе је феко-орални, а болесник уноси цисту амебе преко прљавих руку, контаминиране воде, контаминираног воћа и поврћа итд.[6] Претпоставља се да су за патоген учинак потребни, не само амеба у једном од својих облика, већ и други неповољни еколошки, термички, атмосферски и други узроци или неко додатно цревно обољење које прати оштећење слузокоже. Током неких вирусних и бактеријских инфекција долази до смањене продукције слузи која има заштитну улогу у цревима, а познато је да исхрана сиромашна беланчевинама погодује појави болести и њених компликација.[5]

Осетљивост према овим амебама је општа, а болест не оставља имунитет[1].

Клиничка слика[уреди]

Цревна амебијаза се одликује инкубацијом која се креће од неколико дана до три и више месеци, просечно 2-4 недеље. Болест почиње акутно или са продромом (умерено повишена температура, главобоља, адинамија, бол у трбуху и др). Столице су кашасте са примесама слузи и крви, a њихов број се креће од 4-5 или више за 24 часа. Исте су количински мале при чему интимно измешане са примесма слузи и крви, а не у виду капи или жила као код бациларне дизентерије. Објективним прегледом болесника запажа се метеористични трбух који је надут и болно осетљив, а бол прати положај дебелог црева. Амебна дизентерија може да се и закомпликује са масивним цревним крварењем или перфорацијом дебелог црева. Некомпликована форма се завршава оздрављењем током 1-2 месеца. Међутим, често долази до хронификације која се одликује периодима акутизације и ремисије. Код мале деце болест протиче са повишеном температуром, повраћањем, дијарејом и знацима губитка течности и минерала.

Амебна дизентерија може да има акутни, хронични, лак, тежак и фулминантни облик. Фулминантни облик болести се среће код 5-10% хоспитализованих пацијената, а првенствено код трудница и жена у постпорођајном периоду. Код ове форме слузокожа дебелог црева је у 50% покривена улцерацијама (чиревима) па долази до перфорације са перитонитисом и паралитичким илеусом. Стање болести се прогресивно погоршава те за неколико дана долази до смртног исхода.

Ванцревне манифестације амебијазе настају као последица хематогене дисеминације паразита најчешће у јетри, плућима, мозгу и на кожи. Доспели паразит у јетри може да изазове акутни амебни хепатитис или амебни апсцес. Код амебног хепатитиса запажа се повишена телесна температура и болна осетљивост јетре.

Плеуропулмонална амебијаза се јавља као запаљење плућа, апсцес или гнојни плеуритис.

Амебијаза мозга се ретко јавља и понаша као и сваки други експанзивни процес на мозгу.[1]

Дијагноза[уреди]

Дијагноза болести се поставља на основу епидемиолошких података (постојање сличног обољења из околине болесника, боравак у суптропским и тропским пределима), клиничке слике и лабораторијских и других испитивања. Лабораторијска дијагноза је првенствено усмерена на директну етиолошку потврду паразита из свеже столице или аспирата амебног апсцеса.[1]

Превенција и лечење[уреди]

Превенција амебијазе се огледа у стварању повољних хигијенских услова живота и рада, одржавању личне хигијене, правилној исхрани и систематском лечењу свих оболелих како би се спречило даље ширење болести. Велику опасност представљају тзв. здраве цистоноше, које не показују знакове клиничких сметњи а у контакту су са храном.

Лечење се спроводи различитим лековима и дијетним режимом прехране, у зависности од стадијума и органолокализације амебијазе.

Случајеви болести[уреди]

Један од најдраматичнијих случајева амебијазе забележен је 1933. године на Светском сајму у Чикагу. Узрок је била контаминација воде за пиће отпадним водама из канализације. Том приликом забележено је око 1.000 оболелих, а 58 случајева се завршило смртним исходом.[7] У периоду између маја и септембра 1998. године у Грузији је забележен 171 случај ове болести.[8]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Амебијаза” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  2. „Речник појмова” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  3. „In vitro activity of antiamoebic drugs against clinical isolates of Entamoeba histolytica and Entamoeba dispar” Приступљено 19. 12. 2007.. 
  4. „Entamoeba” Приступљено 19. 12. 2007.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Биологија” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  6. „Најчешћа гљивична и бактеријска обољења” Приступљено 18. 12. 2007.. 
  7. „Entamoeba histolytica at FDA”. 
  8. „Investigation of an outbreak of amœbiasis in Georgia” Приступљено 19. 12. 2007.. 



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).