Пређи на садржај

Америчка историја икс

С Википедије, слободне енциклопедије
Америчка историја икс
Филмски постер
Изворни насловAmerican History X
Жанрдрама
РежијаТони Кеј
СценариоДејвид Макена
ПродуцентЏон Мориси
Главне улогеЕдвард Нортон
Едвард Ферлонг
МузикаЕн Дадли
Директор
фотографије		Тони Кеј
МонтажаЏералд Б. Гринберг
Алан Хајм
Продуцентска
кућа		New Line Cinema
The Turman-Morrissey Company
ДистрибутерNew Line Cinema
Година1998.
Трајање119 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет20 милиона долара[1]
Зарада23,8 милиона долара[1]
IMDb веза

Америчка историја икс (енгл. American History X), такође преведен под насловом Фатални курс икс, амерички је криминалистичко-драмски филм из 1998. године, режисера Тонија Кеја и сценаристе Дејвида Макене. Главне улоге играју Едвард Нортон и Едвард Ферлонг, док се у споредним улогама појављују Фајруза Балк, Стејси Кич, Елиот Гулд, Ејвери Брукс и Беверли Д’Анџело. Радња прати Дерека (Нортон) и Денија Винјарда (Фурлонг), двојицу браће скинхеда из Лос Анђелеса активних у покрету белачких супремациониста. Након што Дерек одслужи три године затвора због убиства два члана банде, бива пуштен на условну слободу као потпуно промењен човек и покушава да спречи даљу индоктринацију свог млађег брата Денија.

Макена је сценарио засновао на сопственом детињству и искуствима одрастања у Сан Дијегу. Сценарио је продао продукцијској кући New Line Cinema, која је била импресионирана написаним материјалом. Главно снимање почело је у Лос Анђелесу 17. марта 1997, а завршено је 21. маја наредне године. Пре премијере филма, редитељ Кеј и New Line Cinema ушли су у озбиљне сукобе око коначне верзије филма, у којој је Едвард Нортон одиграо кључну улогу. Коначна верзија била је 40 минута дужа од Кејове верзије која је трајала 95 минута, због чега се он јавно одрекао филма кроз десетине огласа у стручним часописима, што је негативно утицало на његову даљу редитељску каријеру.[2]

Филм је 30. октобра 1998. почео да се приказује у ограниченом броју биоскопа у Сједињеним Америчким Државама, пре него што је 20. новембра пуштен у ширу дистрибуцију. Наишао на изузетно позитивне оцене критичара, уз посебне похвале за Нортонову глуму. Остварио је скроман успех на биоскопским благајнама, зарадивши 23,8 милиона долара наспрам буџета за продукцију који је износио 20 милиона. Нортон је освојио награду Сателит за најбољег главног глумца у драми, а био је номинован и за Оскара за најбољег главног глумца, као и за награду Сатурн у истој категорији.

Радња

[уреди | уреди извор]

У априлу 1997. године, четрнаестогодишњи Дени Винјард изазива свог професора историје, Јеврејина, тако што пише есеј о књизи Мајн кампф. Директор школе, Афроамериканац др Боб Свини, поставља Денију ултиматум: или ће историју учити директно код њега кроз анализу актуелних догађаја у оквиру предмета који је назвао „Америчка историја икс”, или ће бити избачен из школе. За први задатак, Дени мора да напише рад о свом старијем брату Дереку, бившем Свинијевом ученику и неонацисти, који је управо тог јутра пуштен из затвора.

Неколико година раније, Денијевог и Дерековог оца, који је био ватрогасац, на дужности је убио црначки дилер наркотика током гашења пожара. Непосредно након тога, Дерек пред телевизијским камерама износи расно мотивисане и пуне беса ставове. Утицајни неонациста Камерон Александер постаје његов ментор, па заједно оснивају насилну банду белачких супремациониста под називом „Христови ученици”.

Током 1994. године, Дерекова мајка Дорис позива свог дечка Марија на вечеру, током које избија жестока свађа око Роднија Кинга и нереда у Лос Анђелесу две године раније. Дерек физички напада своју сестру Давину и отворено вређа Марија на националној основи због његовог јеврејског порекла, због чега Дорис избацује Дерека из куће. Исте ноћи, неколико чланова банде Крипс, које је Дерек раније тог дана изазвао победивши их у уличној кошарци, покушавају да му украду камионет. Након што га Дени упозори на крађу која је у току, Дерек истрчава напоље, хладнокрвно убија једног нападача из ватреног оружја, а другог зверски усмрћује тако што му ломи врат на ивичњаку тротоара пред Денијевим очима. Дерек бива ухапшен и осуђен на три године затвора.

У затвору, Дерек се придружује Аријевском братству. Упркос почетном отпору, убрзо се спријатељује са тамнопутим затвореником Ламонтом, који му је додељен као колега на раду у затворској вешерници. Остављен на цедилу од стране Христових ученика и разочаран унутрашњом политиком затворских банди, Дерек схвата да су они само обични криминалци којима неонацизам и прича о белачкој супремацији служе као параван. Он окреће леђа Аријевском братству, чији га чланови због тога брутално пребијају и групно силују у заједничком купатилу.

Док се опоравља у затворској болници, Дерека посећује Свини, кога Дерек очајнички моли за помоћ како би се по изласку потпуно дистанцирао од затвора и банде. Прекоревајући га због жеље да побегне од последица сопствених поступака, Свини му открива да је и сам имао расистичку прошлост и саопштава му сурову истину — Дени се у међувремену придружио Христовим ученицима. Након напуштања болничког крила, Дерек јавно игнорише Аријевско братство. Ламонт га упозорава да се тиме изложио огромном ризику да га убију други црни затвореници због његове пређашње репутације. Међутим, Дерека нико не напада, а касније сазнаје да је то искључиво Ламонтова заслуга који га је узео у заштиту. Пре него што ће напустити затвор, Дерек се захваљује Ламонту.

Дерек се враћа кући и затиче свог четрнаестогодишњег брата Денија са тетоважом Христових ученика и обријаном главом. Дени се осећа изданим када Дерек покуша да га убеди да напусти скинхед покрет. На једној забави у седишту банде, Дерек се сукобљава са Камероном, оптужујући га да га је искористио и потпуно заборавио током три године затвора. Објављујући да дефинитивно напушта групу, Дерек јасно ставља до знања да им неће дозволити да увуку и Денија. Након што га исмеју, Дерек брутално пребија Камерона. Сет и остали чланови, укључујући Дерекову бившу девојку Стејси, нападају Дерека. Сет потеже пиштољ, али Дерек успева да га разоружа, држи их све на нишану и потом бежи, успут бацивши пиштољ у оближњу канту за смеће.

Када га пронађе, бесни Дени се сукобљава са Дереком због његовог поступка. Дерек тада отворено дели са Денијем своје трауматично искуство из затвора, што код млађег брата изазива дубок унутрашњи преокрет. По повратку кући, њих двојица заједно скидају неонацистичке постере са зидова заједничке спаваће собе. Следећег јутра, кроз флешбек се приказује како је Дени завршио свој есеј за „Америчку историју икс”, у којем се присећа како је Дерек првобитно усвојио расистичке ставове њиховог покојног оца. Док Дерек прати Денија до школе, свраћају у ресторан. Тамо их проналазе Свини и један полицајац, који их обавештавају да су Сет и Камерон претучени претходне ноћи и да се налазе на интензивној нези. Дерек негира било какво знање или умешаност, али невољно пристаје да види шта може да сазна о томе.

У школском тоалету пре почетка часа, Денију прилази црни ученик са којим се сукобио претходног дана, потеже пиштољ и убија га на месту. Дерек дотрчава у школу, пробијајући се кроз преплашену масу и полицију, и затиче Денијево крваво тело. Јецајући и грлећи мртвог брата, Дерек у хистерији криви себе, свестан да су његови некадашњи ставови и поступци одвели Денија у смрт. На самом крају филма, кроз нарацију се чује глас покојног Денија који чита последње редове свог рада за др Свинија, цитирајући чувено завршно обраћање Абрахама Линколна са његове прве председничке инаугурације.

Глумци

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Едвард Нортон Дерек Винјард
Едвард Ферлонг Дени Винјард
Беверли Д’Анџело Дорис Винјард
Џенифер Лин Давина Винјард
Итан Супли Сет Рајан
Фајруза Балк Стејси
Ејвери Брукс др Боб Свини
Елиот Гулд Мари
Стејси Кич Камерон Александер
Вилијам Рас Денис Винјард
Гај Тори Ламонт
Џозеф Кортезе Расмусен
Џејсон Боуз Смит Литл Хенри
Антонио Дејвид Лајонс Лоренс
Алекс Сол Мич Макормик

Локације снимања филма

[уреди | уреди извор]

Зарада

[уреди | уреди извор]
  • Зарада у САД - 6.719.864 $
  • Зарада у иностранству - 17.155.263 $
  • Зарада у свету - 23.875.127 $

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „American History X (1998)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 7. 8. 2013. 
  2. ^ Kaye, Tony (2002-10-25). „Losing it”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-09-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Америчка_историја_икс&oldid=30994172”