Пређи на садржај

Амерички златни вивак

С Википедије, слободне енциклопедије

Амерички златни вивак
Одрасли амерички златни вивак у летњем перју, Churchill, Manitoba
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Породица: Charadriidae
Род: Pluvialis
Врста:
P. dominica
Биномно име
Pluvialis dominica
(Müller, PLS, 1776)
Синоними

Pluvialis dominica dominica

Амерички златни вивак (лат. Pluvialis dominica) је птица средње величине из породице жалара. Име рода је латинског порекла и значи киша, од речи лат. pluvia, што значи „киша“. Веровало се да се златни вивци окупљају када је киша неизбежна. Име врсте dominica односи се на Санто Доминго, сада Хиспаниола, на Западним Антилима.[2]

Опис

[уреди | уреди извор]

Амерички златни вивак је 34-28 цм дугачак, 122-194 гр тежак и има распон крила од 65-67 цм.[3]

Амерички златни вивак у гнездећем руху има црно лице, врат, груди и стомак, са белом круном и плаштом који се протеже са стране груди. Леђа су прошарана црно-бело са бледим, златним мрљама. Женка у гнездећем перју је слична, али са мање црне боје. Када имају зимско перје, оба пола имају сиво-смеђе горње делове тела, бледо сиво-смеђе доње делове тела и беличасте обрве. Глава је мала, као и кљун.[4]

Сличан је осталим другим златним вивцима, златном вивку и тихоокеанском златном вивку. Амерички златни вивак је мањи, виткији и релативно дужих ногу од златног вивка лат. Pluvialis apricaria који такође има бело аксиларно (пазушно) перје. Сличнији је тихоокенаском златном вивку лат. Pluvialis fulva са којим дели сиво аксиларно перје; некада се сматрао истим типом под називом „мали златни вивак“[5]. Тихоокеански златни вивак је виткији од америчке врсте, има краће примаре и дуже ноге, и обично је жуће боје на леђима. У перју за размножавање, амерички златни вивак има црни доњи стомак и подрепак, док тихоокеанск и европски златни вивак имају барем нешто до много беле боје на боковима и подрепу. Међутим, незреле птице често добију само делимично летње перје са непотпуно црном бојом и лакше се могу помешати. Још једна корисна разлика је то што се у јесен, митарење након парења дешава месец дана или више касније код америчког златног вивка (од септембра до октобра, на зимским територијама) него код пацифичког златног вивка (август).[6]

Дистрибуција

[уреди | уреди извор]

Станиште за гнежђење америчког златног вивка је арктичка тундра у северној Канади (Бафиново острво западно до Јукона и најсевернија Британска Колумбија), као и Аљаска . Гнезде се на земљи на сувом отвореном простору. Миграторне су животиње и зимују на југу Јужне Америке. Прате елиптичну миграциону путању; птице које се крећу северно прелазе кроз Централну Америку од јануара до априла[7][8] и окупљају се у великом броју на местима попут Илиноиса пре свог коначног кретања на крајњу дестинацију на северу. У јесен бирају источнију руту, летећи углавном преко западног Атлантика и Карипског мора до зимовалишта у Патагонији . Птица има једну од најдужих познатих миграционих рута од преко 40.000 км . Од тога, 3.900 км је изнад отвореног океана где не може да се заустави да се храни или пије. То ради из залиха телесне масти које складишти пре лета.

Редовна је, мада ретка, јесењи мигрант у западној Европи, са типично 20–25 виђења годишње у Великој Британији ; пролећни записи су врло ретки.[9]

Поређење датума и миграционих образаца доводи до закључка да су ескимска царска шљука и амерички златни вивак биле највероватније обалске птице које су привукле пажњу Кристофора Колумба на Америку почетком октобра 1492. године, након 65 дана на мору ван видокруга копна.[10]

Понашање

[уреди | уреди извор]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]

Ова птица користи удубљења у земљи као гнезда, облажући их лишајевима, травом и лишћем. На местима где се гнезди, веома је територијална, показујући агресију према суседима. Неки амерички златни вивци су такође територијални на својим зимовалиштима.[11]

Амерички златни вивак полаже легло од четири бела до жућкаста јаја која су јако прошарана црним и смеђим мрљама. Јаја обично мере око 48x33 мм. Јаја се инкубирају 26 до 27 дана, при чему мужјак инкубира дању, а женка ноћу. Птићи су већ спремни по излегању, напуштају гнездо у року од неколико сати и хране се сами у року од једног дана.[11]

Исхрана

[уреди | уреди извор]

Ове птице траже храну у тундри, пољима, плажама и плимним равницама, обично прегледом територије за храњење. Једу копнене глисте, копнене пужеве,[12] инсекте, ларве инсеката,[12] ракове,[4] рибу, бобице и семење.[12]

Статус

[уреди | уреди извор]

Велики број је устрељен крајем 19. века и популација се никада није у потпуности опоравила.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Feigning injury to protect its chicks, showing its mottled black-and-gold back; August, Alaska.
    Симулира повреду како би заштитила своје пилиће, показујући своја шарена црно-златна леђа; август, Аљаска.
  • Fresh juvenile on fall migration, September, Toronto.
    Свеже младунче на јесењој миграцији, септембар, Торонто .
  • First-summer birds on spring migration can get very worn and dull, without the usual mottled plumage; April, Creve Coeur, Missouri.
    Птице које лете први пут на пролећној миграцији могу постати веома истрошене и тупе, без уобичајеног шареног перја; Ејприл, Крив Кер, Мисури .
  • Scrape nest with four eggs; Nome, Alaska.
    Гнездо са четири јаја, Ном, Аљаска .

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2016). „Pluvialis dominica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22693740A93420396. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22693740A93420396.en Слободан приступ. Приступљено 15. 2. 2022. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 138, 311. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ „American Golden-Plover Identification, All About Birds, Cornell Lab of Ornithology”. www.allaboutbirds.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-30. 
  4. ^ а б Vanner, Michael (2004). The Encyclopedia of North American Birds. Bath, England: Parragon. стр. 123. ISBN 0-75258-734-X. 
  5. ^ Knox , David T., George; Helbig, Alan G.; Parkin, Andreas J.; Parkin, David T. (27. 2. 2002). „Taxonomic recommendations for European birds”. Ибис. 144 (1): 153—159. doi:10.1046/j.0019-1019.2001.00026.x. 
  6. ^ Hayman, Peter; Marchant, John; Prater, Tony (1986). Shorebirds. Breckenham, UK: Croom Helm. ISBN 0-7099-2034-2. 
  7. ^ Strewe, Ralf; Navarro, Cristobal (2004). „New and noteworthy records of birds from the Sierra Nevada de Santa Marta region, north-eastern Colombia”. Bulletin of the British Ornithologists' Club. 124 (1): 38—51. 
  8. ^ Herrera, Néstor; Rivera, Roberto; Ibarra Portillo, Ricardo; Wilfredo (2006). „"Nuevos registros para la avifauna de El Salvador" [New records for the avifauna of El Salvador] (PDF)” (PDF). Boletín de la Sociedad Antioqueña de Ornitología (in Spanish and English). 16 (2): 1—19. 
  9. ^ White, Steve; Kehoe, Chris (јул 2024). „Report on scarce migrant birds in Britain in 2022”. British Birds. 117 (7): 365. 
  10. ^ Gollop, J.B.; Barry, T.W.; Iversen, E.H. (1986). „Eskimo Curlew - A vanishing species? : The Eskimo Curlew's Year - Introduction to Oceanic Migration”. Nature Saskatchewan & United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 29. 11. 2009. г. Приступљено 04. 06. 2025. 
  11. ^ а б Hauber, Mark E. (1. 8. 2014). The Book of Eggs A Life-Size Guide to the Eggs of Six Hundred of the World's Bird Species. Chicago: University of Chicago Press. стр. 137. ISBN 978-0-226-05781-1. 
  12. ^ а б в „Pluvialis dominica (American golden plover)”. Animal Diversity Web. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амерички_златни_вивак&oldid=30014878”